Избирљив поготово не може да буде неко ко, попут Светислава Басаре, има неуобичајено раскошан коалициони капацитет за једног писца – човек је, у протеклих петнаестак или мало више година, колико моје сећање сеже, био активиста ДСС, ДХСС, ДС и на крају опет ДХСС. 

Не смемо да поновимо грешку претходне власти која је била спремна да изда Косово и националне интересе Србије само ради тамо неког датума. Европска Унија свакако има алтернативу и спољну политику ове земље треба водити веома промишљено и мудро. 

Са толиким парама, нико се не би смејао сада већ чувеним прогнозама Млађана Динкића како ће нас светска економска криза заобићи. Јер, да ова држава сваке године има две милијарде евра више него што има, криза би нас заиста заобишла.

Јер кад Бојан Пајтић каже да ће скупштина у среду усвојити, без да се то налази на дневном реду, а нити један од посланика не зна садржину Декларације, онда је сасвим извесно да ће се ових дана у Бановини много кафе и киселе попити, у циљу састављања што декларативније декларације у циљу изазивања покрајинске и републичке сикирације.

Јасно је да ЛДП није опозициона странка, већ власт. Међутим, ЛДП, ствара медијску, јавну слику да је опозиција. На речима су опозиција, а на делу власт. И то код грађана углавном пролази јер се то спинује, односно, такво лажно стање ствари одговара оним странкама које контролишу медије и које у Влади јесу.

У таквој атмосфери дошао је и 2. април када је за преговарачки сто засео и Александар Вучић, српска политичка звезда у успону. Резултат осме рунде преговора махом је била одређена албанском непопустљивошћу. Позиције делегације из Приштине нису се измениле у односу на претходну рунду.

Ако се узме у обзир ко је све владао овом земљом у протеклој деценији, просто је невероватно да развалине војних и полицијских објеката и даље заузимају елитне локације у центру српске престонице. Поготово је зачуђујуће то што се развалине налазе у непосредној близини америчке и британске амбасаде.

Овде је било пуно судбинских момената и преломних тренутака, а Србија је ипак некако преживела све њих, није доживела пропаст која се прогнозирала. И то без иједног пријатеља са запада, који никада и нису били бројни.

Пребацивање групе владајућих политичара на резервне положаје почело је констатацијама о Русији и њеној новој улози у Србији. Потом су несврстани постали важан политички и економски фактор. Кина је само најновији хит. Препоручио бих да посебну пажњу обрате на Бразил.

Често се у јавности барата реализом и реалном ситуацијом. Не каже се изричито, али је контекст, да зато «што смо све изгубили», зато што смо се годинама самообмањивали, зато што имамо лош устав.