"Сексуалне мањине" ових дана оптужују градоначелника Ђиласа да мисли исто што и просечан Београђанин. Не хулиган, не хомофоб, већ обичан, типичан становник српске престонице, који никада није наудио неком хомосексуалцу, нити би то урадио, али би ипак волео да му ћерка у кућу доведе дечка, а син девојку – не обрнуто.

Илустроваћу то са два „судбинска“ датума за њену будућност према тврђењу наше политичке елите: 16. април и 28. јуни. Наиме, ове године ће тих дана ковачи наше европске судбине у Бриселу у лику Европске комисије одлучивати о испуњености услова који су Србији постављени.

Милијарду евра ће владајућа групација добити продајом Телекома Немцима и још милијарду ће добити од Руса. Те две милијарде ће, а не укидање виза, бити главни адут на предстојећим изборима за владајућу групацију. Избори ће буквално појести обе милијарде, а да никаквих структурних помака неће бити.

На време сам схватио да нам међу њима нема Прометеја, нема Лазара и да су у заблуди сви они који данас мисле да следе визију Зорана Ђинђића јер су стали уз оне који су га лично познавали и тврде да „правоверно“ тумаче његову заоставштину.

Нехумано је даље их препуштати њиховој судбини, која се никада неће поклопити са судбином Џулије Робертс у "Згодној жени". Али, још је нехуманије законски поставити проституцију као сасвим природно и друштвено оправдано занимање.

Синдикалне вође су биле стално на челу притисака на колебљиве народне посланике да оборе владу и изазову изборе који би могли да окончају Папандреуову политичку каријеру. После његове непромишљене најаве референдума и догађаја који су уследили, можда ће и постићи то што желе.

Потпуно је необјашњива сама помисао да би нека земља могла да се подвргне самоизолацији. То се још никада у историји света није догодило. Реч је о најгорем виду пропаганде, каже у интервјуу „Политици” Војислав Коштуница.

Можда Папандреу покушава да изнуди још уступака од Француске и Немачке. У том случају могао би да се врати у Атину и каже да је погодио још бољу понуду. Али није изгледно да су Француска и Немачка расположене за ценкање са изнуђивачем.

Премијер ће бити из Демократске странке, овај пут ћу на томе инсистирати. Још нисам одлучио ко ће то бити. Желим да направим добру утакмицу и међу кандидатима ДС.

Присталице различитих модалитета ове стратешке опције на француској политичкој сцени су лидери левице, центриста Франсоа Бајру и издвојена фракција владајуће УМП на челу са Домеником Де Вилпеном, који је формирао и нову странку чији је лидер Покрет за републику.