За овог аустријског најпре државника, а онда и бизнисмена, говори се и како је својевремено лобирао за признавање албанске републике на Косову, а што је, по његовом доласку у нашу земљу, код мене, као типичног Србина Балканца, изазвало и недоумицу и мучнину.

Теофил Панчић примећује како је све то проистекло из идентичног миљеа: сплитски градоначелник и његови београдски пандани за Панчића су производи "специјалног васпитања" које је карактеристично за ово поднебље (а које спроводи, између осталих, и овај сајт, односно ми НСП мислиоци).

Највероватнији циљ новог таласа демонизовања српства, који је започет стављањем знака једнакости између Гаврила Принципа и Осаме бин Ладена, јесте отцепљење Војводине од Србије.

Не ради се само о поновном увођењу спискова клерофашиста и "опасних десничара", како медији и НВО именују конзервативце и патријархални део Србије, већ о најавама непрецизно срочених мера хапшења, нових "сабљи", гвоздених метли и "голих отока" за политичке неистомишљенике.

Један значајан део наше политичке елите после октобарских промена, неки из наивности, други из личних интереса, а трећи из лакоумности и незнања, био је фасциниран Вашингтоном, Бриселом, Берлином, Лондоном, па и Москвом.

Најпре, чудно је да МУП ту своју успешну акцију проналажења ових реквизита није документовао ниједним снимком. За њих је био ускраћен чак и свевидећи и свезнајући Б92, па и наш јавни сервис, односно право да не знамо ништа.

Можда се у случајевима господе Дачића и Вучића ради о чистој религијској спознаји? Из историје и религије су познати такви примери.

Што је најтужније, Србија није никакав изузетак. Напротив, све државе света имају исти проблем: и либерална Америка, и конзервативни Иран, и пробуђена Русија, и уједињена Европа... Свуда постоје силеџије, дивљаци, агресивци. Јер, човечанство још није нашло лек за насилну црту хомо сапиенса.

Шта се онда може учинити? Може се напросто устати од стола и саопштити партнеру да више у тој и таквој игри не учествујемо! Једна је реченица, то јест чврста и резолутна одлука довољна да се изађе из кошмара вечитог понављања и рециклирања притисака, уцена, условљавања и отимања.

Можда ће брзо доћи време да и љубитељи коза и јараца јавно покажу шта (и кога) воле. Да и они са својим драгим сексуалним партнерима и партнеркама, поносно продефилују градом, док са њима шетају председник републике и владе, министри и амбасадори нама пријатељских земаља, које су нас бомбардовале 1999.