Судећи по изводима из књиге, Ана Ди Лељо буквално отима комплетан косовски мит из српске баштине и премешта га у ширу балканску и ужу албанску. Чак је и Муратов убица Милош Обилић представљен као албански витез Милош Копилик!

Сврха преузимања улоге у сапунској опери блсикоисточне политике била је чврста намера Ердоганове владе да Турску у арапску политику врати као прворазредну силу, незаобилазан фактор у решавању (продужавању, како вам драже) израелско-арапског сукоба.

За разлику од коректне изјаве француског амбасадора да проблем споменика представља не само искључиво ствар Србије већ да се поред питања његове легалности намеће и констатација да његово присуство оживљава старе тензије, немуште изјаве осталих се могу двојако тумачити.

Ако се новинар суздржава како не би "поткопао шансе" неке странке, онда он више није новинар. Његов посао више није извештавање, него пропаганда. Оног момента кад су пристали да ћуте зарад добра ЛДП, изгубили су сваки професионални кредибилитет.

Америчка штампа констатује да сама по себи, та чињеница, односно поновни долазак Путина у Кремљ, не мора бити негативна, јер је Путин, како се истиче, ,,дао сагласност’’ Медведеву за ресетовање односа са Америком.

Неке одреднице из образложења уз Резолуцију су, најблаже речено, чудне. Ако се КиМ дефинише као аутономија у оквиру Србије, како је могуће да се у тачки „Г“ предвиђа доношење устава АП КиМ. Зар устав није највиши правни акт суверене и независне државе.

Изгледа да је у другосрбијанским медијима о Србима и Србији могуће написати највеће гадости, па чак и позивати на "денацификацију" уз помоћ "снајпериста" и "градске гериле", као  и "припрему ослобођења Војводине од српске окупације", а да то никога озбиљно не узнемири.

Десетине хиљада доктората написано је на тему генијалности те идеологије, а носиоци тако стечених титула били су професори економије на најпрестижнијим факултетима, гости свих електронских и штампаних медија, како би лично уверавали грађане у ту обману.

Одлазак са власти Бориса Тадића и ДС, формирање владе СНС-СПС-УРС, састанак Дачић-Тачи, ослобађајуће пресуде Готовини, Маркачу и Харадинају и хапшење Мирослава Мишковића представљају догађаје 2012. по избору Уредништва НСПМ.

И тако се једног дана Хрватска пробудила схвативши да њени школарци далеко више воле Милета Китића него бечке валцере. Након првобитног шока и мучног периода суочавања са „мрачном страном“ сопствене популарне културе, полако је уследило и помирење са судбином.