На питање зашто су потребни страни посматрачи, Путин је рекао да су САД доскора одбијале да приме стране посматраче под изговором да су избори њихова унутрашња ствар. Ми нећемо бранити страним посматрачима да дођу, али желимо да они буду објективни, а не ангажовани око избора.

Да је Босна и Херцеговина дефектна држава потврђује и оцена Дорис Пак да БиХ, иако одлично замишљена, ипак не функционише, каже премијер Републике Српске.

Економска сумрачност се као тамни облак полако распростире широм Европе. Неке од најјачих економија Европе тек сада почињу да се помало успоравају. Друге су већ захваћене великим економским боловима.

Садашње опструкције Клуба Бошњака потврђују да је у Српској могуће на све законе и одлуке Народне скупштине РС ставити вето. Зато би било неопходно да се јасно утврди и прецизира шта је то витални национални интерес.

Сећамо се Александра Вучића, генсека СРС, демагога, дрског букача, Шешељевог апологете, министра који је добио, практично бесплатно, у власништво, огроман намештен стан док су овде падале бомбе. Сећамо се овог човека који је бахато одбијао да плаћа рачуне Телекому Србије за 15 месеци, вајкајући се малом посланичком платом.

Хашка мерила би налагала да оптужница против оберст Клајна буде дигнута већ сад и да немачка влада буде изложена међународној изолацији, па чак и санкцијама, докле год је оберст Клајн на слободи. То су хашка мерила која подржавају све немачке владе када је реч о суђењу официрима који нису немачки.

У Вучићевом случају је очито дошло до неке врста позитивне повратне спреге у којој му је моћ коју је вешто стекао током прошлогодишњег постизборног расплета помогла да значајно повећа личну популарност, а онда је та популарност постала додатни елемент у једначини моћи – што му додатно повећава популарност – и тако у круг. 

Док је извођена „Марсељеза“, београдска публика звиждала је Кушнеру, Шираку, Саркозију, Левију... а не Анрију, Ањелки и Риберију. Ко то не разуме, вероватно мисли и да бисмо сада Николу Жигића и пола „Маракане“ морали да испоручимо Хагу.

Када је ослабљен имунитет (то јест друштвени морал, органи државне безбедности и систем друштвене контроле), код таквих „вируса“ појављују се реалне шансе да униште организам, укорењујући се у управљање процесима животне активности државе.