Вук Јеремић делује као да заиста мисли оно што је прокламована државна политика, да говори оно што мисли и да ради оно што говори. Понаша се као да је Србија озбиљна држава. А то се не свиђа светским дипломатама.

Да ли је на помолу реконструкција Владе или дисциплиновање малих странака и какве све то има везе са Амбасадом у Швајцарској? Каква је судбина Коштуничиних најближих сарадника, а шта је Бојан Димитријевић прочитао у хороскопу?

Из овог саопштења може се закључити да су ухапшени поново доказали своју довитљивост, јер су, поред тога што су фарбали камење,у свом злочиначком науму пришивали и фантомке на дуксеве, тако се припремајући за рушење демократског поретка и српске „социјално одговорне Владе“.

Не треба пренебрегнути и чињеницу да ће овај споразум снажније отворити и питање приступања Србије НАТО пакту јер се већ може чути аргументација да се тешко могу развијати односи са ЕУ ако се земља која тежи ЕУ налази ван натовских структура.

Интересантан је још један парадокс, организације као што су Пешчаник и остале које се диче залагањем за одбрану људских права, дијалога и толеранције тако олако захтевају забрањивање других политичких организација.

Али најзанимљивије од свега је недостатак већих реаговања на његову формулацију и помен ,,клечања'', чиме је сам наметнуо поређење са Брантом. Србија ни у једном историјском моменту није личила на Немачку Трећег Рајха, и свако такво поређење је крајње злонамерно, а пристајање на такво поређење је или глупо или политички неписмено.

У већини српских медија за ксенофобију се сматра исказивање критичких ставова према Западу, који у геополитичком смислу обухвата највише милијарду људи, али не и простачко пљување "азијских хорди" и "афричких племена", односно Истока и Југа.

Апатија и дефетизам грађана Србије толико су се раширили да је „гађење“ и бежање од проблема Косова постало својеврстан тренд, а изјаве типа „мука ми је више од Косова“, које би до 2008. изазвале згражавање и осуду већине људи, сада су постале сасвим легитимне и разумљиве.

Представници државних органа РС заједничком изјавом упозоравају да је крајње време да се прекине с правним насиљем које над РС проводе тзв. високи представници, за које је речено да су већ дуго „извор проблема, а не рјешења у БиХ“.