Део Србије – Косово и Метохија - је окупиран, а други, већи део је у полувазалном положају. То је та стварност. Стварност је, такође, разуме се да агресија НАТО пакта, нити је могла, нити је решила било какав проблем на Балкану. Четрнаест година после, Балкан је једнако нестабилан.

„Србијанка, Србијанка, три љубави своје има“ певала је „њихова а наша“ Северина. Неки су је прогласили „јадном“ и „проданом душом“, некима се „желудац окренија“, неки би да јој одузму држављанство, а неки би да је усвоје као српску снајку.

СФРЈ одавно не постоји, док су се државе које су је наследиле утркивале која ће пре одбацити тековине партизанске победе и комунизма. У слепилу антикомунистичке хистерије намерно или случајно није се размишљало да ће једног дана доћи на ред и преиспитивање међународних уговора које је потписала бивша држава.

Србија наставља да буде држава у којој владају двоструки стандарди према патриотским, са једне стране, и другим невладиним организацијама, са друге стране. Непрестано се проширују кругови обрачуна са неистомишљеницима и покушава довести у питање свака тачка слободног мишљења и деловања.

Што се тиче односа у нашем Државном врху, јасно је да се они никада не могу толико заоштрити да тријумвири почну да се међусобно обрачунавају и у те сукобе увуку и своје присталице. С друге стране, очигледно је и да нису у некој претераној љубави и слози. 

Не видим јаче ривале који могу да угрозе примат ДС, од СНС и Томислава Николића. Они су ривали, дакле, а не наши политички и коалициони партнери. Упркос томе што је Николић јасно рекао да су њихови циљеви и одбрана Косова и чланство у ЕУ, наше разлике су дубоке. 

Шта је преостало од оног европског плана за остварење уједињене Европе једнаких партнера – са спаљеним торзом Грчке на репу, лешом Ирске на челу, и сиротом старом спепељеном Португалијом у средини? А на крми увек стоји насмешена Немачка.

За Србију је 2008. била година великих искушења, но она нису изазвала смутно стање. Косово је прогласило независност, одржани су председнички и парламентарни избори, одступила је стара влада, а и нову већ потресају крупни спорови, а спорови у власти овде никад нису безазлени.

Вечито једно те исто: “Хитлер“, “Окупационе снаге“... Берлин чврсто стоји на свом ставу о еврокризи, а заузврат га осипају увредама, поредећи га са нацистима. “Цајт“ размишља о томе како би Немци требало да реагују.