Инсистирање на фантомском датуму за добијање исто тако фантомских преговора са Бриселом са неизвесним резултатом довољан је показатељ какав курс заузима Влада Србије. Председник Николић је наставио са политиком извињавања бившег председника Тадића и заиста ову власт ништа не разликује од претходне.

У данима када Друга Србија грми како је држава попустила пред "хулиганима" и "фашистима" који су хтели да спрече "Параду поноса", лако је пропустити удар на државу који изводи ЈУКОМ. Али, одговор званичних органа на тај гест показаће праву спремност Србије да постане озбиљна држава.

Криза која је достигла тачку неиздржљивости отмицом Косова и Метохије и захтевом да ми на то добровољно пристанемо, одраз је опште обезглављености и малаксалости духа, а код многих, нажалост, и слома одбранбених механизама.

По министру, изгледа, не може се бити толерантан и бити конзервативан, односно изражавати недопадање у вези геј параде. Да бисте били "истински толерантни", по министру, ви морате да прихватите хомосексуалност, ви морате да пристанете на изједначавање хомосексуалности и хетеросексуалности.

Циљ овог текста је кратко подсећање на државу са којом се можда понајпре можемо поредити по свим релевантним факторима, а која такорећи управо пролази кроз бриселску ЕУ капију. Реч је о Хрватској. 

Због тога што ова власт упорно говори да Србији у овом тренутку избори нису потребни. А кад оваква власт са упорношћу нешто тврди, можемо бити сигурни да ствари стоје потпуно супротно. Због тога што живот не може да чека.

Русија није толико била љута ради себе саме, али јесте ради  нас. Русија тада, пре три године није могла да утиче на Тадића и његове саветнике, који су се клели у политику “и Европа и Косово“, и то је разумљиво, јер нам је веровала, али је Дачић могао, морао и требао утицати.

Тај другачији приступ није се заснивао на више новца, увођењи компјутера, поповању о толеранцији, различитости и осталим грађанским врлинама, нити на прилагођавању градива интересовањима сморене деце, већ на простом повратку на "старо", тј. на ред, дисциплину и мукотрпан рад.

У Бриселу је саопштено да се српска делегација по завршетку преговора са Косоварима, запутила у штаб НАТО-а, где ће се разматрати питања одсуства српских оружаних снага у северном делу Косова и гаранције за безбедност косовских Срба.

Због чега београдски ученици нису смели да "допусте себи" да изађу из тих аутобуса и разбију групу која се скупила како би им наудила?! Зашто се претпоставља да су наши гимназијалци рационално донели одлуку да послушају професоре и избегну ескалацију конфликта – а шта ако је пресудио страх?!