Занимљиво је и то што председник Атлантског савета, Владан Живуловић, чак сматра да је руски предлог “дестабилизујући”, што такође може да буде тачно – али питање је за кога: за Европу или за НАТО-ОТАН?

За разлику од одлучне Владине политике да се Бриселски споразум мора спровести по сваку цену, неке опозиционе странке у Србији и невладине организације су инсистирале на томе да споразум представља издају српских националних интереса и нарушавање уставног поретка. 

Лично ми никада није било теже од 2000. године. Не због обима посла, далеко од тога, већ због целокупне грозне атмосфере у политичком животу и друштву. Лоше се осећате уколико видите проблем, знате и желите да га решите, али немате подршку партнера.

И у самом врху ЕУ и када је „књига спала на два слова“ – чак и те две земље се превише разликују. Да је само њихова међусобна хармонизација проблем велико је питање да ли би такав покушај био успешан. 

Очигледно је да је јаз између министра Шутановца и генерала Поноша, односно Министарства обране и Генералштаба Војске Србије дубок. Извјесно је и да се не може ријешити другарским разговором, критиком и самокритиком.

Док се Иранци држе агресивне реторике, историјски они су се понашали опрезно. За Иран, нуклеарно оружје је много вредније као повод за претњу и као средство за улог него нешто што би могло бити заиста употребљено.

Председник Тадић не може више са Динкићем, све теже иде и са Даницом, све мање је пара за Батића. Апотеке је већ узео Чеда. Нажалост, председник Тадић је показао и да не може или не уме да влада иако има апсолутну власт. 

Када је ослабљен имунитет (то јест друштвени морал, органи државне безбедности и систем друштвене контроле), код таквих „вируса“ појављују се реалне шансе да униште организам, укорењујући се у управљање процесима животне активности државе.

Вијеће стараца, познато као Српска академија наука и умјетности (САНУ), мозак је савремене Србије. Кројачи србијанске политичке збиље. Оци ратова. Инспиратори етничких чишћења и бројних злочина. Сањачи о Великој Србији са опаким перима у руци.

Са Медведевим нису успели, он је покопао наде либерала. Погледајте како су се сада на њега окомили. А шта, он се променио? Не, него није хтео да блати Путина. Клан је одлучио да пође другим путем: да стави карте на народ, на његово негодовање и протесте и организује ,,народну револуцију’’ против Путина.