Стављање привреде под власт државе, главни рецепт којим се западне земље боре против економске кризе која добија размере катастрофе, имао би у Србији трагичне последице. Политичка Србија, и “европска” и “народњачка”, државу схвата као средство за финансирање партија и брзо богаћење појединаца.

Брејвикова мотивација очигледно се заснива на политици идентитета, уместо на староставним религијским убеђењима.Као што је већ истакнуто, он позира као „хришћански ратник“, али његови ставови не би баш најбоље прошли код окорелих хришћана.

Док српски министри најављују државну помоћ италијанској ауто индустрији, владе широм света окрећу се прокаженом економском национализму како би своје грађане заштитиле од последица светске економске кризе.

Исламска република се у томе показала успешнија од шаха. Она је спровела префињену кампању дезинформацијама која је претходила рату у Ираку 2003. год. како би уверила САД да ће инвазија на Ирак бити лака у војном смислу и да ће Ирачани дочекати Американце широм отворених руку.

И тако се међу војвођанским Србима појавила идеја да су они Војвођани, а не Срби. Симболички капитал нуди неопходну материјализацију једног, заправо немогуће сиромашног “идентитета”.

Да ли то Путин, који је пластично описао колапс СССР-а као геополитичку катастрофу, покушава да поново скрпи СССР? Сâм Путин је у свом говору у Думи прогласио да је "постсовјетски период" окончан.

Није незамисливо конструисати механизам по коме би скупштина само покретала питање поверења председнику, а грађани донели коначну одлуку на референдуму.

Пут који нема алтернативу поплочан турском калдрмом??? Продато!!! Продато!!! Продатооо!!!! Ви господине имате неко питање? Питате да ли смо и ми на продају? Ви сте очигледно овде залутали, пошто сте тотално необавештени. Ми смо се одавно продали!

Бора је био дипломата врхунског домета. Могао је то бити, пре свега, зато што је, као правник и аналитичар, добро прознавао суштину дрштвених и политичких процеса, зато што је познавао циљеве и могућности како своје земље тако и земље слуижбовања и што је био у стању да реално сагледа могућности за сарадњу.

Често се говори да је Србија ушла у 21. век без дефинисаних граница и без државне и националне стратегије, али то, чини се, није ни потребно. Није више важно каква ће и колика ће бити Србија док у њој може да се краде, а за протекле две деценије створена је држава лопова.