Последице такве политике су систематско погоршавање положаја радничке и средње класе у развијеним државама, убрзани раст социјалних неједнакости и урушавање социјалних функција држава

У Народној скупштини Републике Србије прошле недеље се расправљало и гласало о два закона о образовању: Закону о основама система и образовања и Закону о високом образовању.

Чињеница да двије велике ауторитарне силе са империјалним амбицијама воде БРИКС чини потребу за глобалном дипломатијом још хитнијом. Будућност заснована на принципу „ко је јачи, тај је у праву” на крају значи повратак у добро познату прошлост

Према подацима Министарства за државну управу и локалну самоуправу вакцином “АстраЗенеке” до 19. марта 2021. године вакцинисано је 105.693 грађана

Истина се заиста најчешће крије „негде између крајности”. А скоро никад у екстрему, ма колико ти екстреми – и екстремизми – повремено деловали атрактивно и  привлачно у односу на сивило „обичности”, просека и здравог разума

Кроз такву мржњу требало би да се створи „Србијанин-ЕУропљанин“, коме је „преломљен мозак“ и ишчупан тај страшни „мали Рус“. Несумњиво је да је то коначни циљ атлантистичке политике на Балкану. А тога не може бити без устоличења и у српском друштву „ватиканске мржње“ – дубоке, систематске и сурове.

Да се не лажемо, то да се поштује Устав и начело поделе власти, и да „институције раде свој посао“, у данашњим српским условима ЈЕСТЕ политика и јесте „субверзиван“, опозициони и антирежимски став

 Вучићева изборна превара подсећа на оно што је Милошевић урадио у новембру 1996. Тиме је изазвао масовне демонстрације који су трајали до фебруара 1997. 

Филмови о маскираном осветнику који на улицама измишљеног Готам Ситија под окриљем ноћи пребија и сакати све оне који су недодирљиви за „дугу руку закона“ увек су представљали глобални спектакл

Србија треба да се прикључи таласу суверенизма. Ниједној сувереној држави не требају ни ММФ, ни Светска банка, нити било чији кредити (кинески, руски, азербејџански)