У мноштву наслова који прате догађања везана за забрану одласка А. Вучића у приватну посету Хрватској, посебно се издваја онај који говори да би "Вучићева свећа осветлила хрватски мрак око Јасеновца"

 Ух, ако мене питате, боље да нам није ни долазио, баш у ове дане обележавања две деценије наше јуначке кумановске капит(а)ул(из)ације, да нам досипа со на рану. Мислим, не само због тога што тамо где је Шишко Менчетић, пардон Палмер, ту, засигурно, што би рекла Врховникова дворска препискарала, "смрди" да Риђокоси хоће да ружи државу Србију

Помињати у филму решење Јеврејског питања у Србији, а не поменути разлог за то, делује злонамерно. Тужно је и помало мрачно уопште причати о томе, али у Србији је то могло да се деси јер овде никад и није било пуно Јевреја, поготово не онолико колико их је било у Немачкој или Пољској.

Тако се, још једном, у најогољенијем облику показује лицемерје доброг дела српске медијске и НВО сцене, која од ситуације до ситуације растеже или сужава појам “демократског блока” и “евро-реформских снага”.

Мишљење да ера хиперглобализације која је почела крајем 90-их година 20. века неумитно одлази у историју данас је општеприхваћено

 - У случају Украјине постоји само једно поређење са Балканом. То је Црна Гора. Ако погледате све пописе у Црној Гори видећете велике промене у броју људи који се изјашњавају као Срби и као Црногорци. Становништво махом прича исти језик и православне је вере и врло је мала разлика између тога да ли сте Србин или Црногорац.

Економска криза је само заоштрила супротности које је неолиберални капитализам довео до еруптивних размера. У Грчкој са још увек релативно снажном револуционарном левицом и добро организованим синдикатима на истој страни барикаде нашли су се радници и средња класа.

Српство је баук слободе који ужасава бриселску бирократију, НАТО интеграторе, и архитекте „отвореног Балкана“. Српство поручује свима да је „земаљско за малена царство“, а да је Царство Небеско „ув'јек и дов'јека“. И да је оно такође отворено за све

 „У Србији, двехиљадитих година под Вучићем, имали су корупцију, непотизам, медијски мрак, девастирано судство, али су произвели Вулина, Весића, Бранбићку, богат ријалити програм, Београд на води и гондолу са три кабла. ....“. Да ли би овако звучала реплика из филма када би се у филму „Трећи човек“ споменула Србија под Вучићем уместо Италија под Лукрецијом Борџијом?

Тешко је то прихватити, али ми смо управо сведоци озбиљног заокрета цивилизације, свет се преобразио, а центар економске теже напустио је западну сферу и упутио се ка азијском континенту. Кина – нова сила на светској сцени, поседује неколико адута које може да употреби за подстицање раста.