субота, 23. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Новопазарски "пропорционални одговор" и исламски екстремизам у Србији
Политички живот

Новопазарски "пропорционални одговор" и исламски екстремизам у Србији

PDF Штампа Ел. пошта
Маринко М. Вучинић   
четвртак, 18. април 2024.

Претње уз заставу исламске државе, Срби у Новом Пазару узнемирени после дивљања екстремиста у насељу Шилово који су током пира скандирали Република Санџак, ово је наслов из Вечерњих новости поводом колоне возила и велике поворке људи који су се одазвали позиву да „прославе „на овај начин крај рамазанског поста походом на насеље у којем живе припадници српског народа. Борис Субашић у свом тексту наводи речи новопазарског Србина“ Сви који прате друштвене мреже у Новом Пазару сведоци су да је он (извесни Е.Х. вођа тамошњих навијача) интензивно позивао у поход на Шилово, али већи је проблем што се много људи одазвала позиву тог проблематичног лика. То је застрашујуће, јер су се осилили и влада атмосфера у којој може одлетети глава“. У обраћању преосталих Срба из Новог Пазара Председнику Републике Србије изражава се њихова озбиљна забринутост због ове застрашујуће провокације исламистичких екстремиста којој су били изложени а она је очигледно израз ширих и погубнијих политичких настојања и тежњи.

“Данас 9, Априла око 21 сати огромна колона шлепера, аутомобила, квадова упутила се организовано у правцу центра Новог Пазара ка насељу Шестово у коме је 99 посто мештана српске националности. У кружном току насеља Шестово колона је блокирала саобраћај и том приликом испаљивали су ватромет и друга пиротехничка средства, машући застава Турске, Палестине, санџачким барјацима уз повике“ Алаху екбер, ово је Санџак, Живела санџачка република, уз дизање два прста и псовање мајке четничке са јасном намером да испровоцирају мештане Шилова. Напомињемо да се на поменутој локацији годинама уназад слави Бадњи дан уз пријављен скуп надлежним органима и да Срби никада у Новом Пазару нису прослављали верске празнике у насељима где живе претежно Бошњаци. Ово вам пишемо из разлога што смо забринути и уплашени за нашу и будућност наше деце“.

Председник Републике Србије није ниједном речју споменуо карактер овог екстремистичког дивљања што се најбоље може видети у истицању заставе исламске државе на тлу Србије и изражавања сепаратистичких тежњи за формирањем санџачке републике нити је, као што то увек и чини, рекао шта ће учинити српска држава поводом ових безочних провокација

Уследио је одговор А. Вучића у већ добро познатом и рутинском маниру позивања на смиривање ситуације и већ толико пута опробану релативизацију овог екстремистичког напада овога пута на српско насеље Шилово. Само је недостајало позивање на братство и јединство народа и народности. Ево шта је А. Вучић изјавио поводом догађаја у Новом Пазару као одговор на вапаје Срба из Новог Пазара.

“И једни и други морамо разумети да је Србија наша заједничка кућа, да морамо да живимо, да радимо, градимо и поштујемо празнике једних и других. И било је то ружан инцидент. Било је бацање бакљи и према касарни у Новом Пазару. Срби су узнемирени, али су узнемирени и Бошњаци. И да будем сасвим отворен, ни Србима није било најпаметније то што су као народ прећутали шта се дешавало за Бадњи дан, кад је прављен ватромет највећи икада у Новом Пазару, па су неки мислили да је ово одговор. Али никада Срби нису ишли у бошњачка насеља , али свеједно отићи ћу да разговарам са бошњацима који су нам пријатељи и комшије“.

Председник Републике Србије није ниједном речју споменуо карактер овог екстремистичког дивљања што се најбоље може видети у истицању заставе исламске државе на тлу Србије и изражавања сепаратистичких тежњи за формирањем санџачке републике нити је, као што то увек и чини, рекао шта ће учинити српска држава поводом ових безочних провокација. Не верујем да је овом пригодном релативизацијом пружио велику наду Србима у Новом Пазару. Посебно што то није први пут да се Срби из Рашке области обраћају за помоћ својој држави указујући на све изразитији и безобзирније ширење исламистичког екстремизма и сепаратизма, али и континуираном угрожавању српске културне и споменичке баштине. Тако су 2019. године малолетници оскрнавили Цркву Светог Петра и Павла, споменика културе под заштитом УНЕСКА. Млади преступници годинама скрнаве и покушавају да запале цркву Свете Варваре на Рељиној Греди крај Новог Пазар, а 2021. су оштећени и рушени српски надгробни споменици у насељу Шестово. Редовно су скрнављени средњовековни археолошки локалитети, од којих се истиче оно из 2022. године када су разорени остаци Латинске цркве из 14. века.

За очекивати је да ће се овом пригодном апелу Председника Републике Србије придружити и дипломатски представници КВИНТЕ и САД позивајући такође на уздржаност и смиривање тензија без обзира што се овај „инцидент“ одвијао под окриљем заставе исламске државе, што свакако има далекосежне политичке и друштвене последице. Познато је да представници тзв. међународне заједнице поклањају посебну пажњу ситуацију у овом делу српске државе организовањем посета њихових за ту прилику формираних посматрачких мисија. Али када је у питању заштита права и националних интереса српског народа као и увек до сада важи примена дуплих стандарда или што је још горе и неприхватљивије прибегава се толико пута примењиваном принципу истицања српског национализма који доводи као понеком неписаном правилу до стварања политичких криза и сукоба.

Познато је да представници тзв. међународне заједнице поклањају посебну пажњу ситуацију у овом делу српске државе организовањем посета њихових за ту прилику формираних посматрачких мисија. Али када је у питању заштита права и националних интереса српског народа као и увек до сада важи примена дуплих стандарда

Много одређенији у оцени овог „изолованог“ и  испровоцираног “инцидента“ био је академик Славенко Терзић, изузетни познавалац историјских и политичких прилика у Рашкој области. “Инциденти у Новом Пазару су само врх леденог брега. На одвајању Рашке области од Србије се ради деценијама по угледу на косовско–метохијске Албанце. Створена је нека добро финансирана инфраструктура (разне академије, институти и сличне установе) која упорним фалсификовањем историје тога простора развија мржњу према Србима, која је наводно „окупирала Рашку“ 1912. године. Уместо природне интеграције рашких муслимана у друштво државе у којој живе на делу је радикална политичка исламизација. Нису они Турци, нити су дошли из Турске, највећи део становништва Новог Пазара су пореклом Срби који су примили ислам, о томе пише др. Ејуп Мушовић у књизи „ Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара“. Има тамо доста мудрих и образованих људи, али њихов глас се не чује. Чују се они који желе да споје границе „велике Албаније“ на Пештеру. Питање је где су странке које су деценијама у власти ове државе“.

Поред сасвим разумљивог питања академика С. Терзића где су странке које су деценијама у власти ове државе неопходно је поставити и питање на који начин ће државни органи српске државе реаговати на ову врсту екстремистичке провокације која се недавно одиграла у Новом Пазару. Посебно је важно на који начин тумачити и прихватити чињеницу да поред Вечерњих Новости и Политике ниједан други режимски медиј који иначе тако здушно бране и заступају српске националне интересе величајући А. Вучића као неприкосновеног борца за интересе Србије и српског народа није подробније извештавао о овом догађају. Они су тако затекли у занимљивом сагласју са медијима тзв. грађанистичке и про-европске оријентације јер и они нису нашли за сходно да објаве вест о овом екстремистичком нападу на Шилово. Посебно што су Н1, Нова С, Нова и Данас, сајт Пешчаника и Аутономије увек спремни да осуде сваку појаву и манифестацију велико-српског национализма и клерикализма. Очигледно је да напад на Србе у Новом Пазару није за њих вест која заслужује њихову „објективну и професионалну„ пажњу. Телевизија Н1 је зато истрајно посвећена пропагирању доношења Резолуције Генералне Скупштине УН о Сребреници. Нема ни реакција наших “истакнутих“ бораца и боркиња против свеприсутног српског национализам и појави српског фашизма (о чему је недавно говорио академик Теодоровић) а нису се огласиле ни увек будне и агилне људско –правашке и грађанистичке невладине организације које бране европске вредности и значај мултиетничности, што наравно не укључује и бригу за заштиту права српског народа.

Уместо „ објективног и професионалног“ извештавања (чиме се тзв. независни медији Н1, Нова С, Нова, Радар, Време непрестано хвале) о неприхватљивом и злокобном насртају исламистичких екстремиста на преостали српски народ у Новом Пазару добили смо само у листу Данас текстове грађанских активиста из цивилног сектора овога града који су у пуној мери показали како заиста изгледа право лице релативизације овог „инцидента“

Нисмо могли да чујемо ни увек предузимљиву и гласну Аиду Чоровић (она је очигледно веома заузета пропагирањем неопходности доношења Резолуције УН о Сребреници). А тек очекујемо текст Сафете Бишевац која у својим колумнама не пропушта да истакне своју припадност бошњачком народу што јој то право не може оспорити. Да то учини нека од новинарки која би нагласила припадност српском народу била би жигосана као српски националиста и то би се тумачило као још једна у низу велико-српских провокација.

Уместо „ објективног и професионалног“ извештавања (чиме се тзв. независни медији Н1, Нова С, Нова, Радар, Време непрестано хвале) о неприхватљивом и злокобном насртају исламистичких екстремиста на преостали српски народ у Новом Пазару добили смо само у листу Данас текстове грађанских активиста из цивилног сектора овога града који су у пуној мери показали како заиста изгледа право лице релативизације овог „инцидента“. Фахрудин Кладничанин извршни директор Академске иницијативе Форум 10 из Новог Пазара је у тексту Бошњачки одговор на колону “српских „ камиона је настојао да користећи познату политикантску тезу како један екстремизам (мисли се пре свега на српски) допуњује други отворено умањујући и релативизујући погубност овакве врсте екстремистичког бошњачког одговора на начин прославе православног Божића. Наводимо неколико цитата из овог његовог текста.

“Колона камиона окићених српским заставама трубећи је прошла центром Новог Пазара пре три месеца, а како су то тада организатори објаснили, перформанс је организован у знак прославе Божића. Никада се прослава верских празника није прослављала употребом камиона, сирена и неким накарадним новокомпонованим фолклором. Три месеца касније долази Рамазански бајрам и империја узвраћа ударац. Колона возила на кружном току на почетку насеља Шестово прослављала је Рамазански бајрам, уз ватромет, заставе и табире и дреку, баш на истом месту на ком годинама уназад комшије српске националности прослављају Ускрс, Божић и Српску Нову Годину. Бајрамски организатори су решили да реципрочном мером узврате нас недавну божичну колону “српских“ камиона која је прошла кроз центар Новог Пазара у којем већински живе бошњаци. То је поражавајући чин који је апсолутно непотребан једној мултиетничкој средини као што је Нови Пазар. Долазимо до питања које се распреда по кућама током прослављања Бајрама које гласи - ко је први почео? Сулудо је одговарати на питање које нас уводи у процес који се назива релативизација. Свака релативизација обесмишљава сложеност и озбиљност проблема који почива на изузетно осетљивим међу-етничким односима у Новом Пазару“.

Следећи ову врсту интерпретације насртаја на српски народ Ф. Кладничанин истиче да је империја узвратила ударац (не схватајући да он управо тим речима отвара процес релативизације) а бајрамски организатори су под стегом исламске државе само решили да узврате реципрочном мером на прославу Божича пре три месеца. При томе он сам истиче да   колоне окићене српским заставама трубећи прошле кроз центар Новог Пазара (што је само по себи опасна провокација) али нису насртали на куће у којима већински живе припадници бошњачког народа угрожавајући њихов живот и опстанак. Ако је империја узвратила ударац, како то одрешито тврди овај грађански активиста, показујући отворену намеру да угрози преостале Србе у Новом Пазару тражећи формирање републике Санџак и машући заставом исламске државе онда се не може говорити о реципроцитету већ се ради о отвореној релативизацији деловања исламистичких екстремиста на сувереној територији државе Србије. Не ради се о томе ко је први почео, јер такав приступ свакао води у даљу конфронтацију и доприноси могућности нових сукоба али и неразумевању важности спознаје и схватања ширег друштвеног о историјског контекста.

Основна дилема након ове провале и насртаја исламистичких екстремиста је да ли ми имамо државу која је вољна и способна да се супротстави анти-уставном деловању оних политичких снага спремних да подривају суверенитет и територијални интегритет српске државе. Њено деловање на заштити Срба на Косову и Метохији не улива нам превелику наду и поверење у њену снагу и одлучност да спречи деловање екстремних исламиста на отварању новог жаришта на тлу Србије

И Един Зечиревић председник Грађанског покрета Санџака се у тексту Покушај власти да чеченизује Санџак, такође објављеном у „независном и професионалном“ Данасу само се придружио свом грађанистичком саборцу Ф. Кладничанину у настојању да и сам додатно релативизује „реципрочни „ одговор исламистичких екстермиста на прославу православног Божића. “Поручићу грађанима, које не желим одвајати националним одредницама, оно што смо поручили након наручене камионијаде са све четничком  иконографијом од 7. јануара ове године, у мултиетничкој средини, да буду достојанствени у својим прославама, као што су увек били, те да не подлијежу манипулацијама у режији и организацији познатих „миротвораца“ поручује грађански активиста Е. Зечиревић забринут за могућност чеченизације Санџака.

Да ли су и за њега ови бајрамски организатори сврстани у категорију миротвораца које он ставља у наводнике. Можемо се сложити са тврдњом Ф. Кладничанина да свака релативизација обесмишљава сложеност и озбиљност проблема који почива на изузетно осетљивим међу –етничком односима у Новом Пазару али прави проблем са јавља када се прави вештачко изједначавање и неадекватна пропорцијалност између прославе православног Божића и дивљања исламистичких екстремиста уз истицање заставе исламске заставе и тражења да се формира санџачка република. О томе се овде заиста ради а не о бошњачком пропорционалном одговору на божићну колону“ српских камиона“ или о одговору ко је први почео. Ако представници грађанских организација из Новог Пазара примењују ову врсту политикантске релативизације шта онда можемо очекивати од оних који не припадају овој врсти друштвеног и политичког деловања. Основна дилема након ове провале и насртаја исламистичких екстремиста је да ли ми имамо државу која је вољна и способна да се супротстави анти-уставном деловању оних политичких снага спремних да подривају суверенитет и територијални интегритет српске државе. Њено деловање на заштити Срба на Косову и Метохији не улива нам превелику наду и поверење у њену снагу и одлучност да спречи деловање екстремних исламиста на отварању новог жаришта на тлу Србије.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер