уторак, 02. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Прави разлози посете Рикера и Гордона Београду
Коментар дана

Прави разлози посете Рикера и Гордона Београду

PDF Штампа Ел. пошта
Владимир Јевтић   
четвртак, 05. јул 2012.

У посету Београду долазе изасланици америчке државне секретарке Хилари Клинтон, Филип Рикер и Филип Гордон. Филип Рикер, заменик помоћника америчког државног секретара је већ стигао у Београд и остаће у главном граду Србије све до 5. јула. Одмах након њега 8. и 9. јула, јер америчка администрација не губи време, у посету престоници долази и Гордон, помоћник државне секретарке Хилари Клинтон.

Аналитичар и професор на универзитету Џорџтаун Чарлс Каплан изјавио је да Сједињене Државе неће утицати на конкретан састав владе, већ да је циљ Сједињених Држава да се “стави до знања шта су америчке преференце у политици нове владе”.[1] Наравно, сам долазак изасланика већ по себи представља врсту притиска на будућу владу Србије. Александар Вучић је још 24. јуна изјавио да велика коалиција са демократама није реално решење иако се “посредно може закључити да неке западне земље то прижељкују”.[2] Наравно да су Сједињене Државе хтеле да у будућој влади виде и ДС, али то се по свему судећи неће десити. Иако Американци нису могли да се директно мешају у резултате избора и да својевољно постављају Владу Републике Србије они ће настојати да ставе до знања, као што је изјавио и професор Каплан, које су њихове преференце и шта очекују од нове владе.

Филип Рикер је одмах по приспећу у Београд отишао у седиште странке Млађана Динкића – где је Ивица Дачић разговарао о начелима формирањa нове владе. Он је на питање новинара зашто је дошао у Србију саркастично одговорио: “Зато што ми се свиђа Београд јер је леп град”.[3] Наравно да Рикер није ни на каквом туристичком обиласку Београда и да има веома озбиљан задатак који му је доделила америчка администрација у светлу притиска на све страначке лидере.

Шта су ти фамозни задаци Рикера и Гордона? Као прво морамо да имамо на уму да је један адут за САД већ пропао – то је коалиција СНС-а са демократама, која би и по самим Вучићевим речима одговарала неким западним земљама. Пошто у влади неће бити ни ДС-а ни ЛДП-а, који је представљао њиховог фаворита, Американцима је остало да преко будућих европских интеграција условљавају владу Србије и да на тај начин врше константан притисак који би Србију везао за ЕУ и САД. Осим тога, ту је веома важно и питање Косова које је повезано са формирањем владе. Професор на Факултету политичких наука у Београду Предраг Симић изјавио је сасвим исправно да би САД много више одговарала велика коалиција која би укључила и Демократску странку и још неке друге странке, међу којима морамо да наведемо и ЛДП која би Србију још више везала за Запад. “Не треба много размишљати да бисмо закључили да постоје само два разлога који могу напрасно довести високе америчке функционере у Београд. Један се зове Косово, други формирање владе, а пошто су те две ствари међусобно повезане, мислим да је и Америка одлучила, помало касно, да се умеша у формирање Владе Србије, па зато то мало и боде очи”[4]. Симић је истакао да је Америци за циљ било стварање двотрећинске већине у влади која би променила Устав Републике Србије и која би се одрекла Косова. Међутим, тај план је очигледно пропао и Вашингтон очајнички тражи нове начине на које би остварио своје интересе у вези Косова у Србији.

Косово је директна америчка творевина и Американци су забринути да се нова влада, на челу са СНС-ом и СПС-ом, не окрене националним темама које представљају виталне интересе Србије. Међутим, оно што највише забрињава америчку администрацију јесте могућност да се Томислав Николић окрене ка Руској Федерацији. Русија би без сумње пружила сву дипломатску помоћ која је неопходна када је Косово у питању. Осим тога, уколико влада Србије и – условно речено – њена нова власт буду паметно одиграле, оне неће толико зависити од условљавања чланством у ЕУ. Пре свега треба имати на уму да Русија планира да у наредне три године у НИС инвестира 1,5 милијарди евра. Генерални директор НИС-а Кирил Кравченко истакао је да је циљ да обим производње до 2020. достигне пет милиона тона нафте и да се обезбеде резерве које ће покрити десет година текуће производње. Кравченко је изјавио да су пословне активности НИС-а који је у већинском руском власништву основ за обезбеђење енергетске стабилности Србије. Радује и огроман потенцијал којим располаже НИС и кога Руси могу искористити на безброј начина. Кравченко је истакао да су планови такви да НИС постане утицајан играч не само на балканском тржишту већ и на тржишту читаве Европе.”Осим што је највећи буџетски давалац, НИС је сада један од највећих инвеститора у Србији, а спреман је и да даље улаже у будући развој пословања, о чему најбоље сведочи чињеница да ће обим инвестиција и у следеће три године бити 1,5 милијарди евра – по 500 милиона евра годишње”.[5]

Осим тога, У Србији би могли да се производе они производи који би се касније пласирали на тржиште Руске Федерације. Томислав Николић је на пријему приређеном поводом Дана самоодбрамбених снага Јапана истакао следеће: “На нама је да појачамо ту сарадњу и Јапану дозволимо да се размахне и да код нас производи, а да после заједно извозимо на друга тржишта која су Јапану недоступна као веома скупа – као на пример тржиште Руске Федерације и ЗНД”.[6] 

Дакле, можемо очекивати притиске од стране САД нарочито након што њихови главни пулени на српској политичкој сцени неће учествовати у формирању владе. Ти притисци ће се, наравно, тицати Косова и питања даљих европских интеграција која су нераздвојива. Иако Томислав Николић, Ивица Дачић и остали релевантни играчи на српској политичкој сцени непрестано понављају да је један од примарних циљева улазак у ЕУ, мале су шансе да ће због уласка у Европску унију бити жртвовано Косово и Метохија, које је постало амерички псеудо-експеримент на Балкану. Осим наведеног, као што смо поменули, Хилари Клинтон и њени изасланици су забринути да се евентуално Томислав Николић и нова влада пробуде у “национално оријентисаној стварности” која би требало истински да тежи ка остваривању виталних националних интереса Србије који се дефинитивно могу остварити једино уколико се одустане од погубне политике ”Европска унија нема алтернативу”. У сваком случају можемо да завршимо констатацијом да су САД огорчене због оваквог стања на српској политичкој сцени и да ће наставити све само да осигурају остварење својих интереса који се, пре свега, везују за Косово. Не треба заборавити да и Србија има националне интересе који се директно тичу Косова и потребно је да паметно повлачи потезе на политичкој шаховској табли како би се што више приближила оној страни која нам може осигурати остварење и реализацију националних интереса.


 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер