Случај НИС-а и сурвавање достојанства Србије

У последњим месецима, Србија је суочена са озбиљним изазовом - америчким санкцијама према Нафтној индустрији Србије (НИС) и захтевом за потпуним повлачењем руског капитала из те компаније. Оно што је требало да буде техничко, правно и економско питање, претворено је у политички спектакл заснован на емоцијама, претњама и страху. Лице које врши функцију Председника Републике (у даљем тексту Лице) искористило је ову кризу не да ојача институције, већ да их понизи, стављајући себе у центар сваке одлуке и сваке реченице. Уместо државничке хладнокрвности, Србија је добила представу хаоса и панике.

Уместо да грађанима јасно објасни природу санкција, правне последице и кораке које држава предузима, Лице користи речник колапса, пропасти и претње да би изазвао осећај панике и беспомоћности

Политичка стратегија владајућих структура, већ одавно позната из времена Пандемије, у кризи НИС-а заснива се на класичној матрици владања страхом. Уместо да грађанима јасно објасне природу санкција, правне последице и кораке које држава предузима, Лице користи речник колапса, пропасти и претње да би изазвао осећај панике и беспомоћности. Тај осећај потом канализује у личну лојалност - да би се створила илузија да само он може ”спасити” Србију и да без њега и његових контаката и његове речи наступа потпуна катаклизма. У пракси, то није израз државничке снаге, већ слабости и недостатка компетентног државног апарата. Приде, показатељ је и узурпације власти од стране једне Партије, интересне групе или човека.

Када Лице на сваку кризу реагује лично и хистерично, правећи нехигијенске и измучене гримасе, уздишући као у јефтином порно филму, оно понижава институције које би требало да буду стубови суверенитета. Случај НИС-а је показао да се о националним економским питањима не одлучује кроз институције - владу, министарства, стручне тимове, већ кроз конференције за штампу и емотивне наступе намученог Лица и његових поданика и тапшача по рамену. Тиме се не гради држава, већ се разграђује њен ауторитет. Дипломате, инвеститори и партнери не поштују државе у којима председник сваку одлуку доноси у директном преносу и уз дозу претње сопственим грађанима.

Када Лице на сваку кризу реагује лично и хистерично, правећи нехигијенске и измучене гримасе, уздишући као у јефтином порно филму, оно понижава институције које би требало да буду стубови суверенитета

Када се са државног врха шири реторика страха, последице мерљиве временом. Не виде се одмах, али се осете након неког времена поготово ако већ имаш проблем у земљи са константним протестима, блокадама улица и постојањем ”Обора свиња” у центру града поред једног од најлепших здања престонице. Страни инвеститори одлажу одлуке, домаће компаније смањују улагања, отварају ентитете у другим земљама припремајући се за нежељена сценарија, банке постају опрезније, а међународни кредитори траже веће гаранције. Србија је у последњим месецима изгубила репутацију предвидиве земље и постала симбол политичке нестабилности. У случају НИС-а, изјаве Лица о ”потпуном колапсу ако САД не продуже лиценцу” само су појачале нервозу тржишта и ставиле Србију у позицију молиоца, а не партнера. То је удар не само на економију, већ на достојанство државе. Мада, искрено говорећи по том достојанству се удара већ дуго година, можда још пре рођења наше генерације.

Кризу НИС-а додатно је оголила потпуна некомпетентност државних институција. Уместо стручних анализа, Влада је нудила конфузне изјаве о купцима из УАЕ, Мађарске и ко зна одакле; уместо економских стратегија - пароле парадног национализма. Министри, њихови помоћници и саветници показали су да не разумеју ни међународне санкционе механизме, ни финансијске токове, ни енергетску политику. Оно што је требало да решиво питање уз ангажовање стручног, вештог и искусног кадра Србије, претворено је у политички театар, уз непрестане оптужбе, драме, страх и нехигијенско уздисање Лица.

Посебно се поставља питање улоге министара попут госпође Хандановић и господина Ђурића. Да ли су они уопште у стању да делују без наређења Лица, или су сведени на чиновнике који потписују неке папире без икакве одговорности према себи и својој држави? Ако министри не могу самостално да воде своје ресоре, онда заиста не знам чему служе и због чега примају плате заједно са својим ухљебима које су упослили.

Србија и њен народ су напаћени и морају пажљиво да граде свој међународни кредибилитет. Када Лице свакодневно говори о ”краху”, ”пропасти”, ”ратној опасности” и ”издаји”, он поткопава поверење у сопствену државу. Таква политика плаши предузетнике, инвеститоре, одвраћа партнере и деморалише народ. Таква политика уноси страх у породице које се боре да опстану и живе у својој земљи. Још горе, она поручује свима нама да институције не постоје, да држава не зна шта ради и да је све зависно од воље и речи Лица. То је антитеза озбиљне државничке политике, која се заснива на реду, одговорности и снази институција.

Конзервативна мисао полази од принципа да држава мора бити чврста, достојанствена и предвидива, да мора бити ”џек”. Таква држава зна шта су јој национални интереси и како да их штити од било чијих санкција, финансијских манипулација или ”чудних братстава” са Истока.

Случај НИС-а показао је да Србија више не сме да буде талац личних сујета и амбиција, већ мора да обнови поверење у институције, знање и, најважније - национални понос

Уместо парадног национализма, емоционалних уцена, гримаса и уздисања пред камерама, Србији су потребни образовани, одговорни и државнички одгојени људи који разумеју како функционише свет. Када власт користи страх да би прикрила сопствену неспособност да реши очигледан, она не брани народ, она га понижава.

Случај НИС-а показао је да Србија више не сме да буде таоц личних сујета и амбиција, већ мора да обнови поверење у институције, знање и, најважније - национални понос.

(Фејсбук)