Sva iskustva pokazuju da one zemlje koje su blagovremeno uvele radikalne mere (ne mislim tu samo na obustavu nastave), ipak su se bolje izborile, ili se bolje nose sa ovom epidemijom odnosno pandemijom koronavirusa

Komentarisati Dačićevo licemerje odavno je postalo nepotrebno, kao što ni njegova briga za sadržaj školskih udžbenika ne služi ničem drugom osim pokušaju umanjenja štete koju zbog svoje politike sebi u kontinuitetu nanosi. 

Kada se već na zgradama i autobusima mogu videti natpisi „Obnovljeno sredstvima Evropske komisije“, „Donacija EU“, zašto na zgradi generalštaba, RTS-a, ili kod Žeželjevog mosta ne bi stajala tabla „Srušeno bombama NATO“, ili „bombardovano od strane EU i američkog naroda“? 

Podgrevanje jugonostalgičarskih ŠBBKBB narativa, koje sve češće možemo da čujemo u domaćim, ali evropskim medijima, na eks-JU prostoru uglavnom služi konsolidaciji spoljne kolonijalne uprave

Salma nije radila ništa od toga, verovatno zbog toga što je očekivala da je neko upita za mišljenje o Kosovu i Beogradu. Ali, to se nije desilo. Za sve vreme dok je bila ovde, nijedan od novinara nije pitao to. Nejasno je da li su zaboravili, ili nisu znali za njenu posetu Kosovu.

S druge strane, SNS je mašina stvorena da bi pobeđivala. Ideologije i principijelnosti tu ima malo, ili ni malo. Sve je izatkano oko Nikolićevog domaćinskog imidža i Vučićeve organizacione sposobnosti. Ali, pre svega, oko pretpostavke da izbori "samo što nisu".

Ukazivanje GP da od Linglonga Srbija može pretrpeti veliku štetu je opravdano. Ako sutra ova fabrika bude zagađivala našu životnu sredinu neće zbog toga izbiti demosntracije u Pekingu, baš kao što se niko ne uznemirava u Berlinu kad Drekslmajer, ili neka druga nemačka firma, otpušta radnike u Srbiji. A ni kineski radnici na gradilištu Linglonga nisu se solidarisali sa Vijetnamcima

Zašto sam zamolio Srbe i druge građane Srbije za razgovor o Kosovu i Metohiji? Zašto ga smatram odlučujućim za budućnost naše zemlje i naroda?

Dinkić nas godinama ubeđuje u uspešnost u svom dosadašnjem radu, a ono na šta je posebno ponosan jeste stabilan kurs dinara i „zdrav“ bankarski sistem. Neverovatno ali istinito, on pokušava da dokaže kako može postojati stabilan novac i zdrave banke u prezaduženoj državi.

Kad u razvijenim skandinavskim društvima, sa samosvesnim pojedincima i bar naoko jakom javnošću, kampanje (i topli zečevi) na društvenim mrežama predodređuju javni diskurs i politiku, postavlja se pitanje šta tek da se očekuje drugde, i u budućnosti.