Od nas se zahteva da se upuštamo u raspravljanje po zahtevu potpuno neovlašćenog subjekta u unutrašnje odnose SPC i to u vremenu kada sami predstavnici, svi do jednog, same SPC svedoče o tome da za njih nikakvog spora nema i da ga po tim pitanjima nije ni bilo, niti ga može biti

A možda ovo možemo gledati i sa vedrije strane; naime, kad je država spremna da se ovako efikasno sa „sivom udžbeničkom ekonomijom“, kakve tek muke čekaju Darka Šarića, Mišu Bananu, građevinsku mafiju i ostale mutne likove? Samo da dođu na red. 

Tako se stvara vrzino kolo u kojem političari zaplašeni, navodno, masovnim pro-EU raspoloženjem građana ne smeju ni da pomisle da se izjasne protiv ulaska u EU, a onda se obični građani po principu „kud svi Turci...“ – takođe izjasne za EU.

Na primeru države u kojoj živimo možemo videti kako izgleda društvo u kome jedan čovek odlučuje o svemu, kako izgleda društvo u kome je jedan čovek preuzeo ingerencije svih državnih organa i institucija

Zaključno sa ovom srebreničkom deklaracijom, prethodno usvojenim statutom Vojvodine i najavljenom prodajom „Telekoma“ (a to, zapravo, i nisu toliko odvojene stvari kao što se na prvi pogled čini) ova vlada je prešla mnoge „crvene linije“.

Podsećam, nikakvih predsedničkih izbora prošle godine nije bilo, a na njima je, sa stranačkim epoletama,  pobedio, po Ustavu i zakonu, nepristrasni predsednik Republike! Doduše, u (javnoj) funkciji predsednika svoje partije!?

Sve političke stranke imaju svoje botove, makar u širem smislu, neorganizovane, ali najuočljiviji, najbrojniji i najorganizovaniji su SNS botovi, zbog čega su praktično na Tviteru postali sinonim za botove. 

Uporedni podaci iz istočnoevropskih država članica EU koji najviše zabrinjavaju su svakako oni koji se tiču rasta populacije koja živi ispod granice siromaštva. Na primer, ulazak u EU je doveo do povećanja broja ljudi koji žive ispod granice siromaštva.

Da bi se demokratska kriza stavila pod kontrolu, više nije dovoljno eliminisati ekonomske nejednakosti – važno je otkriti zašto su plemenske, nacionalističke, religiozno ulepšane teorije superiornosti i zavere uspele da zauzmu mesto racionalnog, sekularnog, naučnog pogleda na svet