Инсајдер: Председник Србије најављује измену Закона о високом образовању мимо договора Владе и ректора – и иако је Радна група званично укинута

Формирана, па расформирана — такав је био пут Радне групе за израду Нацрта закона о високом образовању, у складу с договором премијера и ректора.

Иако је Радна група званично укинута, то није спречило председника Србије да поново најави усвајање измена закона, и то до краја године.

Месецима уназад универзитетски професори понављају - измена закона је још један облик притиска на високо образовање, са циљем да се наруши аутономија универзитета.

Само два дана након што је Радна група за измену Закона о високом образовању расформирана договором премијера и ректора београдског универзитета, председник Србије поручује да измене закона до краја године ипак следе.

“Моју радну групу нико не може да распусти и ја ћу предочити закон и влади, ако влада не жели да га прихвати. Ја ћу га предочити Народној скупштини, па ћемо видети да ли неки народни посланици желе да га прихвате. А то ће свакако бити пре краја године свеобухватне измене закона о образовању, високом образовању, у којем ћемо значајнију подршку пружати приватном сектору, направити неупоредиво бољу конкуренцију, да више никада не зависимо од људи који прво што могу да ураде то је да окрену леђа” рекао је председник Србије Александар Вучић.

Професори су више пута упозоравали да најављене измене Закона о високом образовању иду у правцу урушавања аутономије универзитета. Страхују да би он могао бити налик спорном Закону о универзитету из 1998. године, по којем је Влада именовала и разрешавала ректоре и декане, што је довело до отказа бројним професорима.

"Једна паралела се свакако може повући између ова два закона, а то је да се тежи одузимању аутономије универзитету. Универзитет без аутономије не може да постоји, то може бити школа, а не универзитет. Е сада, који ће бити метод? Тада је био метод да су универзитети и сви факултети проглашени власништвом владе, где је влада постављала све органе управљања на универзитету" каже за Инсајдер Весна Ракић Водинелић, професорка права

У јеку студентских протеста који трају више од пола године, председник је најављивао и повећање суме која ће се из буџета давати приватним факултетима, на уштрб државних. Сматрају да је ова најава покушај обрачуна са државним универзитетима.

“Годинама нас је држава одвајала приватне и државне факултете тако што су глорификовани државни факултети, а приватни су потцењивани, неки са разлогом, ја бих рекла неки не, али ово је сад обрнута ситуација. Просто, то је један гест који треба да завади академску заједницу, да сад онако се међусобно гледамо ко кога угрожава. Ја сам сасвим сигурна да приватни факултети никада неће на тај начин заузети став против својих колегиница и колега са државних факултета.” додаје Јелисавета Благојевић, Факултет за медије и комуникацију.

Непосредно пре самих студентских блокада најављено довођење страних универзитета у Србију. Влада је предлог закона о томе упутила Скупштини на разматрање 8. новембра, без претходне јавне расправе. Закон је потом повучен услед притиска академске заједнице. Ипак, према најновијим изјавама власти, од те идеје се засад не одустаје.

(Инсајдер)