Pre nego što stignemo do samih građana, moramo bar pomenuti Udruženja za zaštitu potrošača. Teško je, i malo nekorektno, kritikovati nekog ko bar pokušava da nešto uradi u opštem mrtvilu. Međutim, njihov učinak je evidentno ravan nuli. Skoro da ne opravdavaju smisao svog postojanja.

Očigledno je da je pošast politikantske tabloidizacije (ili bolje rečeno tabloidiotizacije) uzela velikog maha i da joj ne mogu odoleti ni mediji koji sebe bez velikog osnova samoproglašavaju za tzv. nezavisne, liberalno-demokratske, slobodne i objektivne

Zaista je van svake pameti da se našim novcem kupuju automobili i oprema za kažnjavanje nas, poreskih obveznika, na nezakonit način. Ne sme zaboraviti da svako ko je nezakonito kažnjen ima pravo na naknadu štete - koju će platiti oni isti  koji su platili i oko sokolovo

Naši nepismeni dedovi su naizust znali epsku poeziju, ''Gorski vijenac'', srpske legende, pripovetke i bajke i tako su vekovima i održali zlatne niti srpskog pamćenja. Ja sam kao dete od svoje babe Zorke, kroz epske pesme čula svu istoriju srpskog roda i još pre polaska u osnovnu školu znala ''Ko ne doš'o na boj, na Kosovo''.

Zaboravimo na određeno vreme EU i ne očekujmo pomoć od nekoga ko trenutno ima i previše sopstvenih problema, a mi smo mu, što je i normalno, (pret)poslednja rupa na svirali. Treba nam alternativni plan i strategija. Treba nam samopouzdanje koje smo izgubili.

U našem interesu — i interesu Ukrajinaca — je da se izbegne produžavanje rata. Postoji važna razlika u tome da li Zapad pomaže Ukrajini da se odbrani, ili on želi da dođe do opasnog nivoa eskalacije i iscrpljujućeg ratnog sukoba. Poslednje bi moglo najviše da odgovara Rusiji.

Zahtev za legalizaciju nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu, koji je Opština Brus kao zvaničan dokument dostavila Ministarstvu građevinarstva, a na osnovu čega je prvi put praktično sprečeno rušenje nelegalnog objekta, zapravo ne postoji.

Makroekonomske politike postoje da bi se odgovarajućim merama i instrumentima blagovremeno ojačala privreda. Dosadašnje doziranje, prvo kroz monetarnu, a potom pretežno kroz fiskalnu restriktivnu politiku, nisu dali željeni rezultat. 

Godinama su Beograd, Vojvodina i tzv. centralna Srbija figurirali kao tri politički, demografski i statistički prilično različite regije, ali se otprilike sa dolaskom na vlast naprednjaka ta razlika počela gubiti. Najpre je praktično nestala razlika između “ostatka Srbije” i Vojvodine, da bi u poslednje vreme i Beograd uveliko postao žrtva ovog trenda sveopšte nivelacije

Priština se obavezala da godinu dana neće aplicirati za članstvo u medjunarodnim organizacijama. To samo po sebi ne bi bilo loše, da se Beograd nije obavezao da prestane sa kampanjom otpriznavanja i lobiranjem kod zemalja koje još uvek nisu priznale “Kosovo” da to i u budućnosti ne učine.