Сва искуства показују да оне земље које су благовремено увеле радикалне мере (не мислим ту само на обуставу наставе), ипак су се боље избориле, или се боље носе са овом епидемијом односно пандемијом коронавируса

Коментарисати Дачићево лицемерје одавно је постало непотребно, као што ни његова брига за садржај школских уџбеника не служи ничем другом осим покушају умањења штете коју због своје политике себи у континуитету наноси. 

Када се већ на зградама и аутобусима могу видети натписи „Обновљено средствима Европске комисије“, „Донација ЕУ“, зашто на згради генералштаба, РТС-а, или код Жежељевог моста не би стајала табла „Срушено бомбама НАТО“, или „бомбардовано од стране ЕУ и америчког народа“? 

Подгревање југоносталгичарских ШББКББ наратива, које све чешће можемо да чујемо у домаћим, али европским медијима, на екс-ЈУ простору углавном служи консолидацији спољне колонијалне управе

Салма није радила ништа од тога, вероватно због тога што је очекивала да је неко упита за мишљење о Косову и Београду. Али, то се није десило. За све време док је била овде, ниједан од новинара није питао то. Нејасно је да ли су заборавили, или нису знали за њену посету Косову.

С друге стране, СНС је машина створена да би побеђивала. Идеологије и принципијелности ту има мало, или ни мало. Све је изаткано око Николићевог домаћинског имиџа и Вучићеве организационе способности. Али, пре свега, око претпоставке да избори "само што нису".

Указивање ГП да од Линглонга Србија може претрпети велику штету је оправдано. Ако сутра ова фабрика буде загађивала нашу животну средину неће због тога избити демоснтрације у Пекингу, баш као што се нико не узнемирава у Берлину кад Дрекслмајер, или нека друга немачка фирма, отпушта раднике у Србији. А ни кинески радници на градилишту Линглонга нису се солидарисали са Вијетнамцима

Зашто сам замолио Србе и друге грађане Србије за разговор о Косову и Метохији? Зашто га сматрам одлучујућим за будућност наше земље и народа?

Динкић нас годинама убеђује у успешност у свом досадашњем раду, а оно на шта је посебно поносан јесте стабилан курс динара и „здрав“ банкарски систем. Невероватно али истинито, он покушава да докаже како може постојати стабилан новац и здраве банке у презадуженој држави.

Кад у развијеним скандинавским друштвима, са самосвесним појединцима и бар наоко јаком јавношћу, кампање (и топли зечеви) на друштвеним мрежама предодређују јавни дискурс и политику, поставља се питање шта тек да се очекује другде, и у будућности.