Kako je moguće ostvariti slobodu veroispovesti ukoliko su verski objekti i relikvije u vlasništvu države? Tako je i Staljinov ustav iz 1936. sadržao obiman katalog ljudskih prava, ali svi resursi za njihovo ostvarivanje bili su u vlasništvu države. Bila je garantovana sloboda štampe, ali sve štamparije bile su državne

Mislim da od MMF-a ne treba očekivati bilo kakvu pomoć u ozdravljenju domaće privrede, ali Srbija je dovedena u takvo stanje da pred MMF-om ne može da zatvori vrata.

Posle zime evropskog nezadovoljstva, dolazi leto evropskog očaja. Rusi i Ukrajinci barem znaju za šta se bore

 Dok se Srbi u Crnoj Gori okupljaju u Nikšiću pored moštiju svetog Vasilija Ostroškog, saboruju braneći svoje svetinje, dotle Aleksandar Vučić seiri po Albaniji sa Milom Đukanovićem zanoseći se na čapras-divanu o nekakvom mini Šengenu za zemlje zapadnog Balkana 

Ni ulazak Hrvatske s takvim nasleđem u EU Latinka Perović ni u naznakama ne dovodi u pitanje. Naprotiv, Latinka Perović, u retko otvorenom i dosad nečuvenom tonu, jasno okrivljuje Srbiju za otpočinjanje brutalnog građanskog rata, i to „vraćanjem na devetnaestovekovni san”.

Ili je potrebno principijelno uspostaviti puni paralelizam u našim odnosima sa proklamovanim spoljnopolitičkim „stubovima“ na istoku i zapadu, ili stegnuti zube i pred srpskim biračima se pojaviti sa muškim priznanjem da, zapravo, „NATO nema alternativu“.

Srbija nikada nije ovako ćutala kao tokom protekle decenije. Možda zato što nikada u svojoj istoriji nije bila na tako sigurnom bezalternativnom putu. Pa dobro, onda neka izvolimo da biramo: mini-Šengen, otvoreni Balkan, Istambulska deklaracija, zapadni Balkan. Sve zajedno i ko zna šta još pod kapom regionalnih integracija, ali u svakom slučaju neki model Gleichschaltung-a

 Tako da je odgovor koji se sam nudi na pitanje da li je Srbija, odnosno srpska državnost dobila nešto time što je Vučić „prevario Zapad“ – jedno veliko NE. Dobio je jedino Vučić i svi koji su imali političko-materijalnu korist od te politike. Dobio je Milo Đukanović. Dobio je velikoalbanski faktor. Dobio je, razume se, i zapadno-globalistički faktor. 

Klasa „insajdera“ , tj. komunistička nomenklatura, postala je novi vlasnik društvenog kapitala i aktivni učesnik tranzicije, dok je pauperizovana radnička klasa postala pasivni objekat društvenog preobražaja.

Koliko je ruska agresija vojno i politički bila loše planirana, toliko je i zapadni odgovor bio neartikulisan. U ovom trenutku nije jasno ko će od sankcija imati više štete, EU ili Rusija