Glavni problem ovih igrača je odsustvo izlazne strategije. Potpuno je jasno kakav će odgovor doći iz Brisela. Čak i u ovom obliku, SSP teško da može da prođe ratifikaciju u parlamentima mnogih EU zemalja.

U svetu koji se suočava sa do sada nezabeleženom konfrontacijom Zapada, Rusije i Kine, Kisindžer i u stotoj godini deluje aktivno nastojeći da predoči ne samo potrebu za razumnim rešenjem aktuelne krize, nego i kako bi ono trebalo da izgleda. Njegova aktuelna poseta Pekingu pokazuje da želi da to rešenje i postigne, kao što je to učinio i pre pola vekakada je praktično kreirao balans i ravnotežu današnje tri velike sile – SAD, Kine i Rusije.

Hteo je da ga se svi plaše da bi postao besmrtna istorijska legenda. Ipak, to što je beskrupulozan nije bilo dovoljno da nadomesti to što je plitak. Sad kad vidi da nije i ne može da uspe, i on se plaši. Zastrašujući je postao zastrašeni.

Značaj tajkuna nam se prikazuje sto puta većim nego što on zapravo jeste. A značaj stranaca u privatizaciji se potpuno zanemaruje, iako je on 14 puta veći od značaja tajkuna.

Pametni ljudi u SRS, DSS i SPS jasno vide da, ako žele da naprave zajedničku vladu, potrebne su im dve pobede. Jedna na izborima, a druga nakon njih. Ova druga nije ništa manje važna od prve. Ona će značiti pridobijanje bar dela elite za svoju politiku. 

Praktični slom neoliberalizma, koji se najbolje vidi kroz nezapamćenu fiskalnu i monetarnu ekspanzivnost u ključnim ekonomijama modernog sveta, ukazuju koliko je za političke elite bitno da slušaju glas većine. Uprkos trenutnim naporima da se obuzda javna potrošnja i monetarna politika učini restriktivnijom (obični građani Srbije to najbolje vide kroz rast EURIBOR-a, tj. rata za stambene kredite), zaokret od „države blagostanja“ ka nečemu što bi ličilo na „pro-biznis“ politike, zasnovane na malim porezima i radikalnom smanjenju fiskusa i javnih dugova, na sreću ne izgleda realistično

Sklonost Hrvata ka purizmu indikacija je njihovog snažnog nacionalizma. Sklonost Srba ka antipurizmu indikacija je njihovog snažnog antinacionalizma. Purizam nije samo indikator nacionalizma, već i njegov generator. Opsesivno izbegavanje stranih reči generiše nacionalistički mentalitet.

Zapravo, imam utisak da je politička borba između vlasti i opozicije, kao i između različitih struja unutar vlasti, sve žešća, surovija i po formi dramatičnija što su stvarne razlike između njih manje i beznačajnije.

 Ako na njima prevagu odnese vlast, sa ili bez postizbornog paktiranja sa delom prozapadne opozicije, biće sproveden u delo “francusko-nemački” plan koji podrazumeva da “Kosovo” postane član međunarodnih organizacija, uključujući i UN. To bi vodilo ka stvaranju “Velike Albanije”

Sve je izglednije da je motiv izmena onaj drugi – Ustav ćemo menjati zato što je to „u trendu“ (i Albanija je, i Crna Gora, i S. Makedonija) na putu u srećnu evropsku (EU) budućnost. Ali ako je ta budućnost neizgledna, kako to većina nas vidi, u Ustav ne treba dirati, tek tako menjanja radi.