Potpisivanje primirja između Jermenije i Azerbejdžana povodom Nagorno-Karabaha uz posredovanje Ruske Federacije pokazuje punu vrednost međunarodnog prava kojeg se Azerbejdžan držao zadnjih 30 godina. Posle tri decenije Azerbejdžan je izašao na međunarodno priznate granice koje niko na svetu ne može da mu ospori.

Kada se gledaoci u bioskopima suoče sa ovim ubedljivo odigranim, a duboko tragičnim i uzvišenim likovima naše istorije, svakako će biti poraženi jasnim i nedvosmislenim saznanjem koliko smo se mi danas, kao društvo, udaljili od ideala koje otelovljuju junaci Koljevićevog filma – koliko smo navikli na ropstvo, ravnodušni prema istini, oguglali na laži.

Ne može se na vlast doći sa kritikom „izdajničke vlasti“ koja „ostavlja na cedilu svoj narod na kosovskim barikadama“, a onda, zbog „viših ciljeva“ prihvatati još mnogo više nego što je čak i ta prokazana izdajnička vlast bila spremna da prihvati.

Ovo je još jedna jasna poruka opoziciji, kakav odgovor od nje možemo očekivati. Možemo se pribojavati da će ona i dalje ostati vezana za svoju iluziju da će u Parlamentu moći da menja naprednjački način autoritarne vladavine, a to jedino odgovara A. Vučiću koji se kako on kaže bavi samo činjenicama

Skandal u Parizu pokazao je da Tači ima moćne zaštitnike a da Srbija nema diplomatiju. Dok se Srbija pripremala za rat, Tači je govorio o miru. Potpomognut moćnim savetnicima, znao je tačno šta treba da radi i koji rečnik da koristi

KP Kine je ranije oklevala da prihvati bilo kakav rok za ponovno zauzimanje Tajvana. Si je, nasuprot tome, izjavio da je preuzimanje Tajvana ključno za kinesko „nacionalno podmlađivanje“ i da taj cilj treba da bude ostvaren do 2049.

Sam Ćosić to nikada nije izrekao kao nekakvu ocenu karaktera srpskog naroda – što najverovatnije misle mnogi koji su uvereni da ga citiraju – već se pomenute reči nalaze u njegovom romanu Deobe objavljenom prvi put 1961. godine!

Sa svojih proročkih visina Dostojevski je jasno sagledao tragediju Evrope. I otkrio njen uzrok. Uzrok je to što je Evropa kroz rimokatolicizam i protestantizam unakazila i izgubila lik Bogočoveka Hrista, tu jedinu večnu vrednost, radi koje stoje i postoje svi svetovi. I zbog toga se tamo sve zamutilo i krenulo u haos.

Iako se ne može sa sigurnošću tvrditi da su zapadne političko-bezbednosne agenture aktivno radile na Tadićevom rušenju, gotovo da nema sumnje da se došlo do zaključka da je koncentrisao previše moći, te da bi trebalo pružiti šansu novim „pripitomljenim“ igračima.

Objašnjavaće nam narednih dana i nedelja kako se nije dogodilo ono što su svi pomislili da se dogodilo. Potcrtavaće nam tananu ali očiglednu razliku između parade i parade