Ako je Gotovina „oslobodio Knin“ – i Šljivančanin je „oslobodio Vukovar“. Ako vam neko kaže kako su „Knin i Vukovar u Hrvatskoj“, podsetite ga da je i Kosovo – pogotovo 1999 – u Srbiji. A onome ko kaže da „na Kosovu većinski žive Albaci“, treba reći i da su do „Oluje“ u Kninu, Benkovcu i drugim mestima RSK većinski živeli Srbi. 

Iako je u Rusiji izbegnut ekonomski kolaps, zapadni embargo uslovljava degradaciju proizvodnih kapaciteta zemlje. Naime, sankcije isključuju Rusiju iz globalnih lanaca snabdevanja u širokom spektru ključnih sektora

Jedini izlaz iz ove bezmalo bezizlazne situacije bio bi da američke elite shvate propast liberalne demokratije tj. da razumeju promenu epoha i novi svet u nastajanju

Ekranizacija romana Kolinsove dodala je celoj ovoj priči novu dimenziju, omogućivši publici da povuče vizuelnu paralelu između dirigovanog, manipulativnog i ideologizovanog žanra „rijalitija“ i sumorne i krvave globalne stvarnosti.

Zapravo, imam utisak da je politička borba između vlasti i opozicije, kao i između različitih struja unutar vlasti, sve žešća, surovija i po formi dramatičnija što su stvarne razlike između njih manje i beznačajnije.

Vladajućem naprednjačkom režimu se može služiti na mnogobrojne načine, a u to se svakodnevno uveravamo. U tom podaničkom lancu ne treba zaboraviti i veliki broj tzv. analitičara opšte prakse, koji su uvek na usluzi kada treba učestvovati u hajkama i proganjanju pripadnika opozicije

Neka nas ubede da će ukinuti paralelni ustav, da će institucije raditi samo svoj posao, a da kritika neće biti zvata mržnjom. Tada će ih sam narod izabrati, neće im trebati ni pregovarački tutori, ni centri moći spolja i unutra. Samo, to je malo duži put ˗ ko je spreman?  

Komunikacija, dijalog i razumevanje, raspršeni su u oblake interesne društvenosti, da bi se potom transformisali u socijalnu izmaglicu u kojoj se razaznaju samo bledi nagoveštaji oblika.

Za zapadne ambasade, zrelo da se konačno završi sa „kosovskom fikcijom“, „paralelnim insititucijama“ i ustavnom preambulom koja Srbiju „koči na evropskom putu“. A za mene, opet, zrelo da se zapadnim prijateljima i evro-integracijama kakve nam se nude kaže jedno ljubazno, ali odlučno „NE-HVALA“.

Svako poziva građane da ga slede, ali ne ispunjava ni minimum uslova da bude sleđen, da bude vođa. Trenutno, mi nemamo vođe, imamo nešto što se vekovima zvalo „lažne vođe“, što ne odstupa puno od lažne stvarnosti koju smo primorani da živimo. Način obrazovanja i vaspitanja, organizacija političkog sistema i društva, uređena je tako da prave vođe nećemo imati ni u skorijoj budućnosti ako nastavimo ovako.