Sve ovo nam se dogodilo, i sve će nam se to i dalje događati, zbog 17. februara. Srbija je, jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova, gurnuta u haos. I sada taj haos treba savladati. Svako od nas će se, u vremenu koje dolazi, hteo to ili ne, obresti na jednoj od strana rascepa.

Ako želi da sačuva još uvek domantantan uticaj na globalno upravljanje, Zapad će morati da nezapadnim zemljama, u kojima živi 87% svetske populacije, ponudi veću participaciju u donošenju odluka u međunarodnim institucijama

SZO ne deluje da bi uveravala i informisala svetsko javno mnenje. Sasvim suprotno: pokrenuta je „pandemija straha“, a ne prava blagovremena međunarodna briga za javno zdravlje (PHEIC)

Rusija nikoga nije naterala da kupuje njenu naftu i gas, ona jednostavno raspolaže sa izuzetno traženim resursima koje prodaje po veoma konkurentnim uslovima na tržištu cele Evrope, što je upravo razlog zbog koga se ovaj njen posao razvija ogromnom brzinom.

To amerikanofilstvo bilo je poprilično duboko i sa punim uverenjem u vrednost američkog ideala slobode. Ono se, istina, počelo ozbiljnije kruniti već tokom devedesetih. Ali, nakon 5. oktobra, izgledalo je da su svi nesporazumi razrešeni.

U zapadnim društvima glavni subjekti političkih procesa su politizovane krupne korporacije, pojedinačni građani su razbijeni, izolovani, obeshrabreni da se međusobno organizuju

Pandemija virusom korone je globalni izazov koji dovodi u pitanje sigurnost čitavog niza zemalja. Ako se nastavi bez brzog rješenja, moglo bi se dogoditi da stvori posljedice usporedive s prethodnim globalnim izazovima, kao što su bili svjetski ratovi

„Južni tok“ za Srbiju predstavlja šansu da se pokrene iz ekonomske letargije, šansu koju i dalje možemo lako da prokockamo, baš kao što možemo prokockati i te očekivane „tranzitne milione“.

Prosečni birač će o sumnjama za korupciju saznati jedino ako iza različitih frakcija političke elite stoje različite frakcije ekonomske elite. Tek onda će svaka frakcija koristiti svoje medije za međusobne napade. Međutim, u vremenima kada vlada primirje, uspostavlja se pravi kartel, politički, ekonomski i medijski.

Zemlje koje su pod nekom vrstom američkih sankcija zajedno čine nešto više od jedne petine globalnog BDP-a (od koga četiri petine čini kineski BDP). I pored brojnih argumenata protiv praktikovanja embarga od strane zvaničnog Vašingtona, teško je očekivati promenu američke politike sankcija. Naime, kaznene ekonomske mere Vašingtona i saveznika popunjavaju prazninu između praznih diplomatskih deklaracija i smrtonosnih vojnih intervencija, te su omiljen alat kreatora politike u Beloj kući.