Neadekvatni zakonski okviri, slabe institucije i ‚‚gledanje kroz prste“ povlašćenim kršiocima zakonskih odredbi, doveli su do krajnje distorzije tržišta. Veliki igrači su dobili ono što im je liberalna dogma obećala - punu slobodu delovanja u odnosu na ostale učesnike u tržišnoj utakmici.

Sve ovo nam se dogodilo, i sve će nam se to i dalje događati, zbog 17. februara. Srbija je, jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova, gurnuta u haos. I sada taj haos treba savladati. Svako od nas će se, u vremenu koje dolazi, hteo to ili ne, obresti na jednoj od strana rascepa.

Ušli smo u eru globalne konkurencije koja je ublažena potrebom za saradnjom i strahom od sukoba. Glavni protagonisti su Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici sa jedne, i Kina i Rusija sa druge strane

Bez lažnog optimizma, ako uzmemo u obzir prosečnu starost stanovnika od 43,1 godine, broj pušača po glavi stanovnika (među najvećima u svetu), zagađenje vazduha, stanje u bolnicama i generalnu (ne)informisanost stanovništva, Srbija bi morala da se pripremi za krizu nezapamćenih razmera

Rusija nikoga nije naterala da kupuje njenu naftu i gas, ona jednostavno raspolaže sa izuzetno traženim resursima koje prodaje po veoma konkurentnim uslovima na tržištu cele Evrope, što je upravo razlog zbog koga se ovaj njen posao razvija ogromnom brzinom.

To amerikanofilstvo bilo je poprilično duboko i sa punim uverenjem u vrednost američkog ideala slobode. Ono se, istina, počelo ozbiljnije kruniti već tokom devedesetih. Ali, nakon 5. oktobra, izgledalo je da su svi nesporazumi razrešeni.

Brzo mirno rešenje aktuelnog ratnog sukoba na istoku Evrope nije moguće jer obe strane – Ukrajina i Zapad, na jednoj strani i Rusija na drugoj – vide jedni druge kao egzistencijalnu pretnju koja mora biti poražena

Hteo je da ga se svi plaše da bi postao besmrtna istorijska legenda. Ipak, to što je beskrupulozan nije bilo dovoljno da nadomesti to što je plitak. Sad kad vidi da nije i ne može da uspe, i on se plaši. Zastrašujući je postao zastrašeni.

„Južni tok“ za Srbiju predstavlja šansu da se pokrene iz ekonomske letargije, šansu koju i dalje možemo lako da prokockamo, baš kao što možemo prokockati i te očekivane „tranzitne milione“.

Prosečni birač će o sumnjama za korupciju saznati jedino ako iza različitih frakcija političke elite stoje različite frakcije ekonomske elite. Tek onda će svaka frakcija koristiti svoje medije za međusobne napade. Međutim, u vremenima kada vlada primirje, uspostavlja se pravi kartel, politički, ekonomski i medijski.