понедељак, 29. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Ратни циљеви Русије – између замрзнутог сукоба и нуклеарног рата
Савремени свет

Ратни циљеви Русије – између замрзнутог сукоба и нуклеарног рата

PDF Штампа Ел. пошта
Џон Миршајмер   
среда, 19. јул 2023.

Брзо мирно решење актуелног ратног сукоба на истоку Европе није могуће јер обе стране – Украјина и Запад, на једној страни и Русија на другој – виде једни друге као егзистенцијалну претњу која мора бити поражена. С обзиром на максималистичке циљеве свих зараћених страна готово је немогуће постићи изводљив мировни споразум. Штавише, две стране имају непомирљиве разлике у погледу територије и односа Украјине са Западом.

Најбољи могући исход је замрзнути сукоб, који би се лако могао преокренути у наставак оружаних борби Најгори могући исход је нуклеарни рат, који је мало вероватан, али се не може искључити.

Која страна ће вероватно добити рат? Русија ће на крају победити, иако неће потпуно поразити Украјину. Другим речима, неће освојити целу Украјину, што је неопходно за постизање три циља Москве: збацивање режима, демилитаризацију земље и прекид безбедносних веза Кијева са Западом. Рат ће се завршити анексијом великог дела украјинске територије, док ће Украјина бити претворена у нефункционалну обогаљену државу. Другим речима, Русија ће с муком остварити делимичну победу.

Рат ће се завршити анексијом великог дела украјинске територије, док ће Украјина бити претворена у нефункционалну обогаљену државу. Другим речима, Русија ће с муком остварити делимичну победу

---

Од априла 2008. било је јасно да руски лидери намеру Запада да уведе Украјину у НАТО и од ње учини западни бедем на руским границама виде као егзистенцијалну претњу. Председник Путин и његови подређени су то понављали током неколико месеци пре руске инвазије, када им је постало јасно да је Украјина фактички постала чланица НАТО-а.

Откако је рат почео 24. фебруара 2022, Запад је додао још један ниво тој егзистенцијалној претњи усвајањем новог скупа циљева које руски лидери не могу а да не виде као изузетно претеће. Довољно је рећи да је Запад одлучан да победи Русију како она више не би била велика сила, ако не и да  организује промену режима у Москви или чак да распарча Русију.

У значајном говору који је Путин одржао фебруара 2023, он је нагласио да је Запад смртна претња Русији. „Током година које су уследиле након распада Совјетског Савеза“, рекао је он, „Запад никада није престао да покушава да потпали ватру у постсовјетским државама и, што је најважније, докрајчи Русију као највећи преживели део историјских домета наше државности. Подстицали су међународне терористе да нас нападну, изазивали регионалне сукобе дуж наших граница, игнорисали наше интересе и покушавали да обуздају и сузбију нашу економију. Даље је нагласио да „западна елита не крије свој циљ, а то је, цитирам, ’стратешки пораз Русије‘. Шта то за нас значи? То значи да планирају да нас докрајче једном заувек." Путин је даље рекао: „то представља егзистенцијалну претњу нашој земљи.“

Руски лидери такође сматрају да режим у Кијеву представља претњу Русији, не само зато што је блиско повезан са Западом, већ и зато што га виде као наследника фашистичких украјинских снага које су се бориле заједно са нацистичком Немачком против Совјетског Савеза у Другом светском рату.

Русија мора да победи у рату са Украјином с обзиром на то да верује да је суочена са претњом по свој опстанак. Али, како би победа изгледала?

Русија мора да победи у рату са Украјином с обзиром на то да верује да је суочена са претњом по свој опстанак. Али, како би победа изгледала? Пре почетка рата у фебруару 2022. идеалан исход за Русију био је претварање Украјине у неутралну државу и окончање грађанског рата у Донбасу у коме су се сукобили украјинска влада и етнички Руси као и други држављни Украјине којима је руски матерњи језик. Они су желели већу аутономију, ако не и независност својих региона. Чини се да су ти циљеви још увек били реални током првог месеца рата и да су заправо били основа преговора у Истанбулу између Кијева и Москве у марту 2022. Да су Руси тада постигли те циљеве, садашњи рат би био или спречен или би био брзо окончан.

Али договор који задовољава циљеве Русије више није у интерсу Запада. Украјина и НАТО чине чврст савез и нису вољни да прихвати украјинску неутралност. Штавише, режим у Кијеву је анатема за руске лидере, који желе да он нестане. Они не само да говоре о „денацификацији“ Украјине, већ и о њеној „демилитаризацији“. Та два циља би вероватно захтевала освајање целе Украјине, приморавање њених војних снага на предају и успостављање пријатељског режима у Кијеву.

Одлучујућа победа те врсте се вероватно неће десити из разних разлога. Руска војска није довољно велика за такав задатак који би вероватно захтевао најмање два милиона људи. Постојећа руска армија има потешкоћа да освоји цео Донбас. Штавише, Запад би се потрудио да спречи Русију да прегази целу Украјину. Коначно, у том случају Руси би на крају заузели огромну територију која је густо насељена етничким Украјинцима који мрзе Русе и који би се жестоко опирали окупацији. Покушај да се освоји читава Украјина и да се она подвргне вољи Москве сигурно би се завршио катастрофом.

Уколико оставимо по страни реторику о денацификацији и демилитаризацији Украјине, конкретни циљеви Русије укључују освајање и анексију великог дела украјинске територије, уз истовремено претварање Украјине у нефункционалну обогаљену државу. Таква Украјина не би била способна да води рат против Русије, била би знатно смањена и мало је вероватно да би испуњавала услове за чланство у ЕУ или НАТО

Уколико оставимо по страни реторику о денацификацији и демилитаризацији Украјине, конкретни циљеви Русије укључују освајање и анексију великог дела украјинске територије, уз истовремено претварање Украјине у нефункционалну обогаљену државу. Таква Украјина не би била способна да води рат против Русије, била би знатно смањена и мало је вероватно да би испуњавала услове за чланство у ЕУ или НАТО-у. Штавише, обогаљена Украјина би била посебно рањива на руско мешање у њену унутрашњу политику. Укратко, била би уколоњена опасност  да Украјина буде претворена у западни бастион на граници Русије.

Како би та нефункционална и обогаљена држава изгледала? Москва је званично анектирала Крим и још четири украјинске области – Доњецк, Херсон, Луганск и Запорожје – које заједно представљају око 23 одсто укупне територије Украјине пре избијања кризе у фебруару 2014. Руски лидери су нагласили да немају намеру да врате те територије, од којих неке Русија још не контролише. У ствари, постоји разлог да се мисли да ће Русија анектирати додатну украјинску територију уколико буде имала војне способности да то учини по разумној цени. Тешко је, међутим, рећи колику ће додатну украјинску територију Москва настојати да анектира, као што сам Путин јасно каже.

На руско размишљање вероватно ће утицати три прорачуна. Москва има снажан подстицај да освоји и трајно припоји украјинску територију која је густо насељена етничким Русима и становницима чији матерњи језик је руски. Желеће да их заштити од украјинске владе – која је постала непријатељски расположена према свему што је руско – и да обезбеди да нигде у Украјини не буде грађанског рата попут оног који се одиграо у Донбасу између фебруара 2014. и фебруара 2022. Такође, Русија ће желети да избегне контролу над територијом која је углавном насељена непријатељским етничким Украјинцима, што поставља значајна ограничења за даљу руску експанзију. Коначно, претварање Украјине у нефункционалну обогаљену државу захтеваће од Москве да заузме оне делове украјинске територије чија контрола би омогућила Русији да нанесе значајну штету укрјинској економији. Контрола целокупне украјинске обале дуж Црног мора, на пример, омогућила би Русији да задобије снажан утицај на украјинску економију.

Ова три прорачуна сугеришу да ће Русија вероватно покушати да припоји четири области – Дњепропетровску, Харковску, Николајевску и Одеску – које се налазе западно непосредно уз четири области које је већ анектирала – Доњецку Херсонску, Луганску и Запорошку. Ако би се то догодило, Русија би контролисала око 43 одсто територије Украјине пре 2014.

Дмитриј Тренин, водећи руски стратег, процењује да ће руски лидери настојати да заузму још више украјинске територије .Он пише да би „логичан следећи корак“ након преузимања целе Украјине од Харкова до Одесе „био проширење руске контроле на целу Украјину источно од реке Дњепар, укључујући део Кијева који лежи на источној обали те реке. Ако би се то десило,Украјинска држава би била смањена и обухватала би само централне и западне регионе“.

Делови већег чланка The Darkness Ahead: Where The Ukraine War Is Headed By John J. Mearsheimer

https://bityl.co/JwGj

Са енглеског за НСПМ превео Мирослав Самарџић

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер