Док Александар Вучић приморава Србе са Косова и Метохије да учествују на његовим митинзима и граде култ његове личности, Шиптари у Косовској Митровици поставише заставу тзв. независног Косова на згради општине. Тамо Срба више нема јер их је управо Вучић најпре превео из правног поретка Србије у „правни поредак Косова“ 2013. године, а затим их је извео и из тзв. косовских институција крајем 2022, остављајући празан простор за шиптарску окупацију северног Косова.

Србија има право да очекује да Русија буде верна икони цара Николаја и његове мученичке породице само у оној мери, у којој је сама спремна да буде верна икони цара Лазара и косовских мученика. 

Истина гласи: ''Није цена нечега онолико колико то нешто вреди, него коју најнижу цену је продавац државних ресурса спреман да прихвати.''

Толеранција према Другом и другачијем у овом дискурсу је бинарно сегрегационистичка. Она апсолутно важи само за једну групацију, коју чинимо Ми, истомишљеници, „евроатлантски“ интеграционисти и грађанисти.

Још је Хантингтон средином деведесетих у свом чувеном делу Сукоб цивилизација у поглављу о Украјини, навео да је она геополитички и цивилизацијски неповратно подељена земља, на већи део који је проруски, и онај западни који то није. Тако подељена Украјина је некако функционисала као начелно први пут у историји независна држава путем плурализма, где су се на власти наизменично смењивале „проруске“ и „прозападне“ власти, све до пуча фебруара 2014, када практично престаје да постоји у свом дотадашњем формату и балансу. И пре тога у два наврата отимана је на сумњив начин, власт проруским странкама и политичарима (крајем 2004, или тзв. „наранџаста револуција“ и пролећа 2006. када је под сумњивим околностима од стране председника Јушченка распуштена тзв. друга Јануковичева влада). Међутим, овај трећи пут фебруара 2014. суверена власт председника Виктора Јануковича и премијера Азарова је оборена на улици и уз помоћ западних структура, те дотле често владајуће проруске странке Партија региона и Компартија забрањене. Од тада више ништа неће бити исто, па је дошло до познатих догађаја сецесија Крима и Донбаса, сукоба и напетости. Победа Зеленског над Порошенком 2019. на председничким изборима дала је наду у смиривање ситуације. Међутим, Зеленски након доласка Бајдена у Белу кућу наставља концепт политике Украјина-антиРусија, и на унутрашњем плану (нова црква, маргинализација руског језика и рускојезичног становништва) и на спољном плану (не поштовање Минска 2), што је вероватно пресудно деловало на Москву да крене у оружани сукоб.

Чини се, међутим, да је договор око цене гаса права прилика да се пријатељство, политичко али и оно давнашње, још једном потврди. Овога пута у незгодном тренутку и у ситуацији када су трећи умногоме испровоцирали драматичан раст цена, пре свега, гаса и струје

Нисам случајно  написао да „ово зло није дошло на изборима“ и да неће на тај начин ни отићи. Али, као што се и овај пут показало, избори јесу начин да се режим бар делимично делегитимише и демаскира. Што се управо и догодило

Одборници скупштина општина Косовска Митровица, Зубин Поток Звечан и Лепосавић констатују да привремено треба прекинути протесте на локацији Јариње, иако се не слажу са применом споразума о ИБМ.

У држави која је пред страним уценама и притисцима капитулирала, нити имамо лидере, нити снагу да ову трагедију и катастрофу спречимо. Постојеће тензије веома лако могу довести до крвопролића и насиља над противницима експлоатације литијума невиђених размера

Позивамо све политичке актере, а нарочито власт, да прихвате ове добронамерне и разумне предлоге који грађанима и друштву дају прилику да се консолидују и припреме за изазове који су пред нама и, поступајући одговорно и савесно, отворе пут ка оздрављењу политичке и медијске сцене и друштва у целини