Практично нема бољег доказа да су српско-руски односи знатно бољи данас него пре десет-петнаест година од чињенице да је већ неколико година потпуно нормална ствар видети савремене руске филмове на репертоарима српских биоскопа.

Поука за Путина је јасна - ако не отпусти Шојгуа и Герасимова и не ослони се на паметне млађе официре који су се доказали у недавним борбама, мораће да напусти рат који је постао руска несрећа

Последње изјаве америчког изасланика за Балкан Габријела Ескобара, да Срби на Косову и Метохији морају да прихвате сепаратистичке регистарске таблице, за политичку јавност у Србији нису ништа ново.

Коме дакле треба то непрекидно јавно кићење наших честитих ратара срамним изазом паор? Наравно, господским политикантима који јако воле да њих народ бира да би они тим народом владали. Ето, баш на то нас је упозорио чика-Јова Змај пре сто тридесет година.

Требамо се присетити да су и робови имали жељу, да нешто материјално, створено крвљу и сузама, оставе потомству. Запитајмо се, шта то ми остављамо нашим потомцима? Јесмо ли ми без жеља и љубави према њима? Сем дужничког и колонијалног ропства, да ли им још нешто остављамо?

Шта би било разумније него покушати наћи неки компромис, којим би Србија избегла понижавајуће кршење сопствених закона, а истовремено неутралисала бар део притисака нама ненаклоњене администрације. Ових милион долара требало је да буде управо тај компромис.

Погрешно смо дијагностиковали проблем сводећи га само на неспособност и несналажење тадашње Милошевићевске власти и његове елите. И наравно да смо онда пошли погрешним путем, рачунајући да само треба да радимо све супротно од Милошевића када је реч о државним, спољнополитичким и националним питањима – и онда ће бити све у реду

Он већ јавно показује велики страх, оптужује све око себе да су га издали, а своје најпоузданије партнере из СПС-а да су лопови који су опљачкали државу. Јак је само онолико колико је још легионарска жандармерија спремна да му служи, и колико још креативне памети има његова политичка полиција

Више је него јасно да је актуелна српска власт у тесној вези са Ђукановићевим режимом и да су у питању практично две главе исте регионалне хоботнице – само се овдашња боље претвара и скрива. Зато су сумњиве оне „патриоте“ које подржавају Вучића у Србији, а критикују Ђукановића у Црној Гори.