Повереница је имала у виду да приликом испитивања да ли конкретно понашање одређене особе представља акт дискриминације, с аспекта антидискрими-национих прописа, није од значаја да ли је та особа имала намеру да дискриминише.

Солжењицин је на Западу бескомпромисно стао на страну Русије, препознајући у империјалним амбицијама САД највећу претњу по своју отаџбину.

Велика технолошка трка је почела, освајање свемира само је један њен део, а њене последице биће далекосежне. Глобални милијардери посежу за звездама, и у свом бескрајном хибрису спремају се да нам продају свемир. Да ли ће цена бити прескупа, остаје да се види

Више је него јасно да је актуелна српска власт у тесној вези са Ђукановићевим режимом и да су у питању практично две главе исте регионалне хоботнице – само се овдашња боље претвара и скрива. Зато су сумњиве оне „патриоте“ које подржавају Вучића у Србији, а критикују Ђукановића у Црној Гори. 

Ово није крај, већ почетак. Бреша је пробијена и у дискриминисане групације увршћене су особе одређене сексуалне оријентације. У следећем кораку, антидискриминација више неће бити довољна. Захтеваће се равноправност. Рецимо, у склапању бракова или у усвајању деце.

Што се дуже жељена победа над Русијом буде одлагала, а до ње врло вероватно никада неће доћи, то ће Немачка све више постајати жртвени јарац, не само Украјинаца и Американаца, већ и остатка Европе

"За Бања Луку смо кренули 3. или 4. септембра 1995, у конвоју возила, аутобуса и камиона са неопходном логистиком, од муниције до хране, оним што се зове материјално обезбеђење. Да смо ишли обављати редовне полицијске, а не борбене задатке, сведочи и то што смо носили само лично оружје, без минобацача и тешког наоружања које ПЈП иначе дужи, нисмо се спремали за борбени задатак. Путеви су били закрчени колонама избеглица које су ишле ка Србији, једва смо се пробили до Бања Луке"

У суштини, актуелна СНС власт, на челу са Вучићем, неодољиво подсећа на мађионичара (мада ни асоцијација са уличним шибицарима не би била потпуно неумесна) који непрестано понавља „гледајте у дефицит“ (који се смањује), „гледајте у дефицит“, „не дам Косово“, „не дам Газиводе“ , док поглед посматрача одвлачи са онога што у међувремену заправо ради.

Показивао сам вам овде у судници како изгледа верзија извештаја која је мени дата, са целим страницама које су избрисане. Зашто је то тако?

У светлости Видовдана види се свачија суштина, ко је вера а ко невера, ко је за Христа а ко се продао за (много више од) тридесет сребрењака. На свакоме од нас је да изабере на којој ће страни бити, на Лазаревој или Вучићевој (као што је познато, он је, свакако не случајно, величао Мурата)