А очекивао је да му, кад су му већ дали тај нови бунгалов на коришћење, дају бар један или два кревета, она размонтирана са Београдског сајма, да има где да преспава. У кући за коју неко треба да одговара – у каквом је стању примљена и зашто је таква каква је.

Далеко од тога да су Руси овим ветом решили све своје или наше проблеме у региону. Превише је ту у прошлости било пропуста и са једне и са друге стране. Али су се, тениским жаргоном речено, „вратили у меч“, односно, показали да имају намеру да упркос проблемима које имају у ближем окружењу – а можда и баш због тога – на Балкану играју активнију улогу

118) Како роб ступи на Србску земљу, от онога часа постаје слободним, или га ко довео у Сербију, или сам у њу побегао. Србину слободно је роба купити, но не продати.

У свом Гвору о миру, Кенеди нас је подсетио да оно што уједињује САД и Русију јесте да „сви ми настањујемо ову малу планету. Сви дишемо исти ваздух. Сви ми бринемо за будућност наше деце. И сви смо ми смртни”

Поглед на само један "аналитички" текст Вашингтон поста довољан је да се читалац увери у размере, перфидност и малициозност антируске пропаганде с једне, и сав суноврат западног јавног мњења с друге стране

Ограничити и укинути слободу говора, а самим тим и слободу мишљења, наметнути ауторитет парадржавног цивилног друштва, које нити ко бира, нити коме одговара, а затим ће се грађани сами разоружати и препустити на милост политички коректних политика, уз обавезу да обилато финасирају исте.

Дакле, јака валута и ниска инфлација нису циљ по себи. Да је тако онда би државама које то имају, попут Македоније, Хрватске, Бугарске, Албаније, Црне Горе или БИХ цветале руже.

Осуда војних јединица које би хтеле да претворе Украјину у нацистичку државу не подржава руски наратив. Таква осуда само саопштава болну истину о садашњости, прошлости и вероватној будућности.

Није Владимир Владимирович Путин забио нож у леђа Србији него Србија забија нож у леђа Русији у моменту када се цео Запад устремио на њу. Први пут у својој историји Србија се налази у супротном табору од Русије

Дејан Ј. Суботић био је син нашег познатог песника Јована Суботића (1817 – 1886), председника Матице српске, учесника Мајске скупштине, адвоката и народног трибуна. Из брака са Савком Полит Десанчић, Јован је имао седморо деце: Дејана, Жарка, Виду, Верицу, Војислава, Бранислава и Озрена. Жарко и Вида преминули су као деца, а др Војислав Ј. Суботић био је чувени хирург и оснивач Медицинског факултета у Београду