Наравно, нема тог „породичног блага“ нити те „златне коке“ коју лоше управљање не би могло очерупати и упропастити. Али то није аргумент да се сви преостали државни ресурси распродају, већ разлог више да се, за промену, њима покуша домаћински управљати.

Београд захтева висок степен аутономије за српске општине, по угледу на случај Каталоније, као и да се та аутономија гарантује највишим законским актима покрајине и да иза ње стоје званичници међународне заједнице.

Не продај Србине, није то земља но уцветало небо. Није ђедовина но анђеовина. И, није прађедовина већ- Боговина!

Ако се Косово и Метохија преда, како је и тамо и овде већ одлучено, онај ко то учини неће моћи да се скрива иза изманипулисане јавности, нити ће таква јавност моћи да се крије иза великог манипулатора. Мира у Србији неће бити, јер Косово је за данашњи запад само нит успешно распаране чарапе иза које следе друге нити: југоисточна Србија, Рашка област, Република Српска…

Овај серијал убедљиво и са много талента захвата суштину унутрашњих сукоба у људском друштву, а све да би нам причао једну у великој мери вечну причу о хуманости и отуђењу, емпатији и ксенофобији, баналности зла и узвишености добра, а све то стављено у реалполитички контекст који је сасвим примењив на савремено друштво. И који му је, можда, преко потребан. 

Пре модерне имали смо предмодерно, тј. традиционално друштво у којем је религија формирала тадашњи поглед на свет, а истина је апсолутна и она се формирала и објашњавала религиозним учењима. Религија и традиција представљају регулаторе друштвеног живота.

Због промене концепције ове рубрике више неће бити моје колумне. Дозволићу себи слободу да у свом последњем чланку кажем нешто о сопственом медијском искуству, укључив ту и трогодишње искуство коментатора „Политике”.

Покрет „Degrowth“ или „НЕ-раст“ представља немилосрдну критику догме економског раста, пре свега у односу на његове еколошке последице о могућој "климатској катастрофи"

То би било исто као да питамо ко је кога напао 3. септембра 1939. Јер, није нацистичка Немачка објавила рат Енглеској и Француској, већ обратно. Дакле, по логици наших компрадора, Немачка је жртва, морамо да будемо на страни Хитлера

На западу већ постоји оно што је некад било у комунизму – аутоцензура. Они су ту аутоцензуру увели кроз идеју политичке коректности, дакле све оно о чему не треба да се прича, они као дисциплиновани људи који припадају протестантском и католичком одгоју, они то врло лако прихватају.