RTS, Pink, Prva i ostali prozapadni mediji forsiraju svoje sluge tj. sluge monstruma sa zapada. Narod truju „Preljubnicima“, nude im „hleba i igara“ a pod plaštom informativnog programa nameću im vašingtonske i briselske vazale Vučića, Dačića i Nikolića.

Slučaj Žarka Lauševića je nesporna tragedija. Dvojice mladića više nema, a Lauševićev život je razoren. Dva suđenja nisu pomogla da se slučaj dovoljno rasvetli. Brojna pitanja ostaju. Da li su te večeri on i njegov brat samo branili svoje živote?

Ugledni britanski list ispoljava zabrinutost. Jer, ,,ponovno stvaranje Sovjetskog Saveza’’ može da stavi krst na geopolitičke planove zapada da definitivno uključi Rusiju i bivše sovjetske republike u areal svoje civilizacije.

Osvetoljubivost, bes, ogorčenost, idolopoklonstvo – sve su to razlozi zbog kojih prvi potpredsednik Vlade ubedljivo vodi kao najpopularniji političar u državi. Ali, posle uzdizanja na takvo brdo obično sledi pad sa planinskih visina.

Slučajno ili ne, ispostavilo se da je sve ono što je u programu otvaranja Univerzijade bilo podvučeno kao „studentsko“ i „volontersko“ proteklo besprekorno, uz izvanredno mnogo šarma i pozitivne energije.

Glavni dobitnik je Merkel, sa ponovo ohrabrenom Nemačkom koju ona predvodi. Da, Nemci će gunđati usled finansijskog opterećenja zbog svojih rasipničkih srodnika tamo na jugu, ali – uz veću finansijsku odgovornost sledi i veća moć.

Bio je svedok i učenik istorijskih događanja, kako u svojoj zemlji, tako u Evropi i svetu. U svojim javnim istupanjima svedočio je i o eri vrhunca hladnog rata, o kubanskoj krizi, o stvaranju i ulozi PNZ, o padu Berlinskog zida, o širenju NATO na Istok. 

Nije li naivno verovanje da će prosečan srpski glasač progutati vize umesto hleba i Tomislava Nikolića u evropskom ruhu? Izgleda da nije – teško pamtimo, lako zaboravljamo, sužene su nam mogućnosti, a i ovde se brzo smrkava. 

Fašizam i komunizam, dva velika pokreta nastala iz I svetskog rata, i koji će dve decenije kasnije izazvati i II svetski rat, jedva da su imali korena u španskom društvu u toku godina Republike, i nisu dostigli stvarnu i bitnu ulogu sve dok nije otpočeo Građanski rat.

Ne kažem da bi u tom slučaju Velika Albanija baš stalno opstruirala tu komunikaciju, ali povremeno sigurno bi. Tek da se zna da nam diše za vratom, i da istu kontroliše. Možda bi jednom godišnje bio opljačkan ili možda granatiran neki kamion, svejedno.