РТС, Пинк, Прва и остали прозападни медији форсирају своје слуге тј. слуге монструма са запада. Народ трују „Прељубницима“, нуде им „хлеба и игара“ а под плаштом информативног програма намећу им вашингтонске и бриселске вазале Вучића, Дачића и Николића.

Случај Жарка Лаушевића је неспорна трагедија. Двојице младића више нема, а Лаушевићев живот је разорен. Два суђења нису помогла да се случај довољно расветли. Бројна питања остају. Да ли су те вечери он и његов брат само бранили своје животе?

Угледни британски лист испољава забринутост. Јер, ,,поновно стварање Совјетског Савеза’’ може да стави крст на геополитичке планове запада да дефинитивно укључи Русију и бивше совјетске републике у ареал своје цивилизације.

Осветољубивост, бес, огорченост, идолопоклонство – све су то разлози због којих први потпредседник Владе убедљиво води као најпопуларнији политичар у држави. Али, после уздизања на такво брдо обично следи пад са планинских висина.

Случајно или не, испоставило се да је све оно што је у програму отварања Универзијаде било подвучено као „студентско“ и „волонтерско“ протекло беспрекорно, уз изванредно много шарма и позитивне енергије.

Главни добитник је Меркел, са поново охрабреном Немачком коју она предводи. Да, Немци ће гунђати услед финансијског оптерећења због својих расипничких сродника тамо на југу, али – уз већу финансијску одговорност следи и већа моћ.

Био је сведок и ученик историјских догађања, како у својој земљи, тако у Европи и свету. У својим јавним иступањима сведочио је и о ери врхунца хладног рата, о кубанској кризи, о стварању и улози ПНЗ, о паду Берлинског зида, о ширењу НАТО на Исток. 

Није ли наивно веровање да ће просечан српски гласач прогутати визе уместо хлеба и Томислава Николића у европском руху? Изгледа да није – тешко памтимо, лако заборављамо, сужене су нам могућности, а и овде се брзо смркава. 

Фашизам и комунизам, два велика покрета настала из I светског рата, и који ће две деценије касније изазвати и II светски рат, једва да су имали корена у шпанском друштву у току година Републике, и нису достигли стварну и битну улогу све док није отпочео Грађански рат.

Не кажем да би у том случају Велика Албанија баш стално опструирала ту комуникацију, али повремено сигурно би. Тек да се зна да нам дише за вратом, и да исту контролише. Можда би једном годишње био опљачкан или можда гранатиран неки камион, свеједно.