U svemu je ipak najbizarnije to što, kako na startu, tako i tokom dugog i neizvesnog evropskog putovanja, izostaju ozbiljne javne debate šta se konkretno dobija, a šta gubi uključivanjem u EU. Umesto toga, sistematski se širi maglovita vizija o tome kako ćemo ispunjavajući evropske uslove "svaki dan u svakom pogledu sve više napredovati".

Izbirljiv pogotovo ne može da bude neko ko, poput Svetislava Basare, ima neuobičajeno raskošan koalicioni kapacitet za jednog pisca – čovek je, u proteklih petnaestak ili malo više godina, koliko moje sećanje seže, bio aktivista DSS, DHSS, DS i na kraju opet DHSS. 

Ne smemo da ponovimo grešku prethodne vlasti koja je bila spremna da izda Kosovo i nacionalne interese Srbije samo radi tamo nekog datuma. Evropska Unija svakako ima alternativu i spoljnu politiku ove zemlje treba voditi veoma promišljeno i mudro. 

Sa tolikim parama, niko se ne bi smejao sada već čuvenim prognozama Mlađana Dinkića kako će nas svetska ekonomska kriza zaobići. Jer, da ova država svake godine ima dve milijarde evra više nego što ima, kriza bi nas zaista zaobišla.

Jer kad Bojan Pajtić kaže da će skupština u sredu usvojiti, bez da se to nalazi na dnevnom redu, a niti jedan od poslanika ne zna sadržinu Deklaracije, onda je sasvim izvesno da će se ovih dana u Banovini mnogo kafe i kisele popiti, u cilju sastavljanja što deklarativnije deklaracije u cilju izazivanja pokrajinske i republičke sikiracije.

Jasno je da LDP nije opoziciona stranka, već vlast. Međutim, LDP, stvara medijsku, javnu sliku da je opozicija. Na rečima su opozicija, a na delu vlast. I to kod građana uglavnom prolazi jer se to spinuje, odnosno, takvo lažno stanje stvari odgovara onim strankama koje kontrolišu medije i koje u Vladi jesu.

U takvoj atmosferi došao je i 2. april kada je za pregovarački sto zaseo i Aleksandar Vučić, srpska politička zvezda u usponu. Rezultat osme runde pregovora mahom je bila određena albanskom nepopustljivošću. Pozicije delegacije iz Prištine nisu se izmenile u odnosu na prethodnu rundu.

Ako se uzme u obzir ko je sve vladao ovom zemljom u protekloj deceniji, prosto je neverovatno da razvaline vojnih i policijskih objekata i dalje zauzimaju elitne lokacije u centru srpske prestonice. Pogotovo je začuđujuće to što se razvaline nalaze u neposrednoj blizini američke i britanske ambasade.

Ovde je bilo puno sudbinskih momenata i prelomnih trenutaka, a Srbija je ipak nekako preživela sve njih, nije doživela propast koja se prognozirala. I to bez ijednog prijatelja sa zapada, koji nikada i nisu bili brojni.

Prebacivanje grupe vladajućih političara na rezervne položaje počelo je konstatacijama o Rusiji i njenoj novoj ulozi u Srbiji. Potom su nesvrstani postali važan politički i ekonomski faktor. Kina je samo najnoviji hit. Preporučio bih da posebnu pažnju obrate na Brazil.