Sadašnja vlada i pregovarači, međutim, umesto da se i dalje drže ovih principa i Rezolucije 1244, da se eventualno ponudi celom Kosovu i Metohiji u okviru Srbije status sličan Južnom Tirolu, odrekli su ih se i prihvaćen je tzv. briselski sporazum.

Zbog toga što ova vlast uporno govori da Srbiji u ovom trenutku izbori nisu potrebni. A kad ovakva vlast sa upornošću nešto tvrdi, možemo biti sigurni da stvari stoje potpuno suprotno. Zbog toga što život ne može da čeka.

Sećamo se Aleksandra Vučića, genseka SRS, demagoga, drskog bukača, Šešeljevog apologete, ministra koji je dobio, praktično besplatno, u vlasništvo, ogroman namešten stan dok su ovde padale bombe. Sećamo se ovog čoveka koji je bahato odbijao da plaća račune Telekomu Srbije za 15 meseci, vajkajući se malom poslaničkom platom.

Taj drugačiji pristup nije se zasnivao na više novca, uvođenji kompjutera, popovanju o toleranciji, različitosti i ostalim građanskim vrlinama, niti na prilagođavanju gradiva interesovanjima smorene dece, već na prostom povratku na "staro", tj. na red, disciplinu i mukotrpan rad.

U Vučićevom slučaju je očito došlo do neke vrsta pozitivne povratne sprege u kojoj mu je moć koju je vešto stekao tokom prošlogodišnjeg postizbornog raspleta pomogla da značajno poveća ličnu popularnost, a onda je ta popularnost postala dodatni element u jednačini moći – što mu dodatno povećava popularnost – i tako u krug. 

Sigurno je trebalo i dalje da se predstavljam kao vajni protivnik Borisa Tadića tako što bih pljuvao sa govornice čime bih u očima mojih dojučerašnjih kolega bio njegov pravi oponent, a oni nisu želeli uopšte da pobede Tadića.

Oličenje zla je ona zemlja koja učestalo ugrožava druge, podriva njihov teritorijalni integritet, suverenitet, pa i elementarno pravo na postojanje. Takva zemlja uz pomoć „meke“ ili „klasične“ sile brutalno nameće ono što je u njenom interesu. 

Diploma sa Jejla i iskustvo u Mekinziju sami po sebi nisu dovoljna kvalifikacija. Ne znamo za objavljene naučne radove, program je za sada dat u tezama i sadrži samo opšta, uglavnom neoliberalna mesta. Radno iskustvo nije precizirano.

Da sam član neke od onih NVO verovatno bih u ovim događajima video još jedan dokaz genocidnosti u Srba, jer ako su psi takvi, po komandnoj odgovornosti su i ljudi takvi, pošto je pas najbolji čovekov prijatelj, pa makar taj čovek bio i Srbin.

Kada je oslabljen imunitet (to jest društveni moral, organi državne bezbednosti i sistem društvene kontrole), kod takvih „virusa“ pojavljuju se realne šanse da unište organizam, ukorenjujući se u upravljanje procesima životne aktivnosti države.