Makarov je izrekao još nekoliko značajnih konstatacija. Faktički je potvrdio da ruska armija prelazi na ugovorni sistem. Rekao je da vojno rukovodstvo ne namerava da se zaustavi na broju od 425 hiljada vojnika koji služe po ugovoru.

Neki ljudi iz DSS-a u prethodnoj vladi imali su velike reči o saradnji sa Rusima, ali u praksi se malo toga događalo. Moja ideja je da kao neko ko je u javnosti ocrnjen da je antiruski nastrojen, pokažem u praksi da je moguće na fer osnovi napraviti sporazum koji će u praksi biti brže ostvariv.

Da su pametni, oni koji planiraju da 31. avgusta u srpskoj skupštini glasaju za predloženi Zakon o informisanju, zamislili bi se nad sudbinom Valasa Souze. I sudbinom svih koji su poverovali da ih kontrola nad medijima štiti od svake odgovornosti. Možda bi tako shvatili gde su pogrešili.

Nedvosmislena je činjenica da veliki deo građana Srbije smatra da ne treba prihvatiti secesiju Kosova, a naročito ne njegovo priznanje zarad bilo kog cilja i to iz državotvornih, patriotskih, ustavobraniteljskih i sličnih razloga.

Trgovina uticajem je, na primer, ako trener nekog sportskog kluba izabere u prvi tim igrača koji to nije zaslužio, i time obezbedi da se taj igrač bolje proda, a samim tim i veću zaradu za menadžera, sportski klub i/ili samog igrača.

Potpredsednik se prvo kao nešto nećka, da li će se odazvati pozivu Eštonove ili ne, kao što se onomad  nećkao da li će ostati u radikalima ili preći u naprednjake, a onda je ni manje ni više pozvao Englesku i Nemačku da se priključe u Briselu!? Do sada smo igrali sa tri igrača manje, a od sada sa pet!

Neko će da pomisli kako je ipak izvodljivo bezbrižno i sa lakoćom balansirati na svim stubovima, međutim, zapitajmo se koliko je moguće uzeti ruske pare i hrliti u NATO, ili, isto to ali malo drugačije, oslanjati se na podršku SAD (NATO), a dopuštati da sa ruskim kapitalom ulazi i ruski uticaj u Srbiju.

To se odnosi ne samo na njega već podjednako na njegovu destruktivnu stranku, čija se ukupna ideologija svodi na razbijanje države kao uvod u sledeću fazu njene propasti. Program stranke sadržan je u njenom nazivu.

"Stubovi" sadašnje vlasti bi mogli da budu prvi iz čijeg kapitala će se vraćati sadašnji i budući dugovi – bilo pod čvrstim državnim nadzorom, bilo konfiskacijom, nacionalizacijom, ili likvidacijom. To su i “tajkuni”, ministri i prvaci stranaka na vlasti.

Opozicija se danas suočava sa najtežim izazovom, jer je izgubila sposobnost da pokrene građane koji su izgubili poverenje u mogućnost funkcionisanja i delovanja demokratskih institucija.