Садашња влада и преговарачи, међутим, уместо да се и даље држе ових принципа и Резолуције 1244, да се евентуално понуди целом Косову и Метохији у оквиру Србије статус сличан Јужном Тиролу, одрекли су их се и прихваћен је тзв. бриселски споразум.

Због тога што ова власт упорно говори да Србији у овом тренутку избори нису потребни. А кад оваква власт са упорношћу нешто тврди, можемо бити сигурни да ствари стоје потпуно супротно. Због тога што живот не може да чека.

Сећамо се Александра Вучића, генсека СРС, демагога, дрског букача, Шешељевог апологете, министра који је добио, практично бесплатно, у власништво, огроман намештен стан док су овде падале бомбе. Сећамо се овог човека који је бахато одбијао да плаћа рачуне Телекому Србије за 15 месеци, вајкајући се малом посланичком платом.

Тај другачији приступ није се заснивао на више новца, увођењи компјутера, поповању о толеранцији, различитости и осталим грађанским врлинама, нити на прилагођавању градива интересовањима сморене деце, већ на простом повратку на "старо", тј. на ред, дисциплину и мукотрпан рад.

У Вучићевом случају је очито дошло до неке врста позитивне повратне спреге у којој му је моћ коју је вешто стекао током прошлогодишњег постизборног расплета помогла да значајно повећа личну популарност, а онда је та популарност постала додатни елемент у једначини моћи – што му додатно повећава популарност – и тако у круг. 

Сигурно је требало и даље да се представљам као вајни противник Бориса Тадића тако што бих пљувао са говорнице чиме бих у очима мојих дојучерашњих колега био његов прави опонент, а они нису желели уопште да победе Тадића.

Оличење зла је она земља која учестало угрожава друге, подрива њихов територијални интегритет, суверенитет, па и елементарно право на постојање. Таква земља уз помоћ „меке“ или „класичне“ силе брутално намеће оно што је у њеном интересу. 

Диплома са Јејла и искуство у Мекинзију сами по себи нису довољна квалификација. Не знамо за објављене научне радове, програм је за сада дат у тезама и садржи само општа, углавном неолиберална места. Радно искуство није прецизирано.

Да сам члан неке од оних НВО вероватно бих у овим догађајима видео још један доказ геноцидности у Срба, јер ако су пси такви, по командној одговорности су и људи такви, пошто је пас најбољи човеков пријатељ, па макар тај човек био и Србин.

Када је ослабљен имунитет (то јест друштвени морал, органи државне безбедности и систем друштвене контроле), код таквих „вируса“ појављују се реалне шансе да униште организам, укорењујући се у управљање процесима животне активности државе.