УН су једина легитимна међународна заједница, све друге су самопрокламоване и нелегитимне. Тешко је данас замислити решење било којег проблема у Европи без учешћа Русије, поготово је то немогуће против интереса Русије.

Једна од многобројних спроведених је и реформа судства, где евро-ударници изграђујући пут који нема алтернативу тако ударају да трава не расте, али расте понос твораца реформе што су државу на тај начин приближили Европи.

Сви представници свадљивих народа заборављају међусобну нетрпељивост како би могли учествовати у паради америчке помиритељске моћи. Под једним кровом представници Србије и Косовије, десних и левих. Вук и јагње. Вук и Ивица.

Веома је индикативно да овај доследни делатник и заступник јавне политике има речи хвале за рад актуелне владе и њено залагање да се не свађамо са државама у региону као што је то радила демократска власт која је учествовала у сатанизацији Црне Горе, јер је однос према грађанима Црне Горе био веома лош.

Високи представник и Канцеларија ОХР прилично уверљиво показују одбојност према РС и њеним институцијама. То најбоље показује велики број нерегуларно пренесених ентитетских надлежности, број наметнутих одлука и смењених кадрова.

Плашим се да ће политика и страни утицаји имати превагу над правом и да ће обе стране, и Србија и Хрватска, бити стављене у исту раван ослобађања и осуде. За очекивати је да ће геноцид бити елегантно заобиђен а обе стране оглашене одговорним за ратне злочине и злочине против хуманости.

Бити мртав није нека мана. Остаје ти у овој државици и могућност да будеш реизабран после смрти. Шта ако неки од адвоката затражи изузеће живог и захтева да суди мртви судија? Који не може и да хоће да буде пристрасан. Просто, само мртав Србин је поштен Србин и ја хоћу да ми он суди.

Тако би некако требала да изгледа Дачићева пјесма. То што је премијер пјевао Кетрин Ештон, од чијег извјештаја зависи путовање Србије у Европу, није уродило очекиваним плодом. Јер Ештонова Дачићу за отпјевану пјесму није залијепила датум на чело.

Врата институција су им затворена. У њима су уместо „представника радничке класе“ експерти скупљени с коца и конопца, људи без радног стажа и угледа, али од центара моћи постављени да штите интерес „људи из сенке“. А пошто су за раднике институције затворене, за изношење свог мишљења користе пруге и путеве.