Да ли ће Ромни наставити тамо где је Буш стао?

Председничка трка у САД се све више заоштрава док анкете показују да су председнички кандидати републиканац Мит Ромни и актуелни председник Сједињених Држава демократа Барак Обама готово изједначени. Веома је тешко прогнозирати ко ће бити наредни председник САД, али суштинско питање гласи које ће последице по свет имати избор Обаме или Ромнија.

Мит Ромни постао је познат по својој изјави да прозори у путничким авионима треба да се отварају у случају пожара! “Прозори се не отварају. Ја не знам зашто то не чине. То је велики проблем”, рекао је Ромни након што је млазни авион његове супруге морао принудно да слети када се дим појавио у кокпиту. Дмитриj Рогозин, заменик премијера Руске Федерације, нашалио се на Ромнијев рачун када је на свом фејсбук профилу поручио кандидату републиканаца следеће: “Нема проблема! Послаћемо наш Ан-2 штабу Ромнијеве кампање. Не само да се прозори не затварају, већ се и врата понекада широм отварају усред лета. Гледано с позитивне стране ту је свеж ваздух за дисање, а можете га узети и приликом прелета изван града”.[1]

Шалу на страну, ова Ромнијева изјава довољно указује колике су његове интелектуалне способности, што је јако тужно јер и дете зна да се прозори на авионима не смеју отварати услед разлике у притиску која може озбиљно да угрози стабилност лета и да проузрокује пад авиона. Међутим, оно што још више треба да нас забрине јесте то што такав човек попут Ромнија јесте кандидат за председника САД.

Ова његова небулозна изјава подсећа на сличне гафове и изјаве његовог садруга из Републиканске странке Џорџ Буша чија ће владавина Америком остати упамћена по бројним ратним кампањама које је Бушова администрација спровела у дело. Џорџ Буш ће остати упамћен по ратоборној политици и својим гафовима, као и по томе што је покренуо ратове против Ирака и Авганистана који су проузроковали небројене цивилне жртве, али и по агресивној америчкој спољној политици која је била усмерена против Русије на првом месту. НАТО пакт је предвођен Бушовом администрацијом стајао иза рата у Грузији када је грузијска војска наоружана до зуба оружјем НАТО пакта кренула у освајање Јужне Oсетије и Абхазије. Владавина Џорџа Буша завила је свет у црно, а забрињавајућу чињеницу представља то што се чини да Ромни корача истим стопама. Још више забрињава податак да Ромни ужива толику подршку америчке нације. Све анкете показују да је он готово изједначен са актуелним председником Обамом.[2]

Наравно ко ће бити победник на изборима одлучиће ТВ дуели, али како ствари тренутно стоје до избора који ће се у Америци десити 6. новембра јавно мњење је жестоко подељено као да су обични амерички грађани заборавили шта је последњи републиканац у Белој кући учинио свету. Међутим, оно око чега се највише треба бринути јесте да управо тај просечни амерички грађанин не брине много о томе какву ће спољну политику водити њихов председник.

Да не заборавимо, Барак Обама није никакав светац и овај текст није изборни памфлет Демократске странке. Подсетимо се само да је за време владавине Обаме настављен рат у Авганистану и да се догодило тзв. “арапско пролеће” у коме је Америка имала огроман утицај. Државна секретарка САД Хилари Клинтон постала је водећи јастреб у администрацији председника Обаме. Да подсетимо, она се јасно залагала за то да Гадафи буде убијен или ухваћен, а не смемо ни да занемаримо ни њен утицај у блоку који се зове “пријатељи Сирије” и који директно помаже свим терористима у свету да свргну владу Башара ал-Асада у Сирији. Међутим, стиче се утисак да је Барак Обама ипак умеренији у вођењу спољне политике. Његови кораци су ипак били предвидљиви, а његов коефицијент интелигенције је без сумње виши од Бушовог или Ромнијевог тако да уколико морамо да бирамо између два зла, најбоље је носити се са оним што нам је познато, предвидљиво и донекле умерено.

Мит Ромни не само да је изазвао подсмех Руса својом изјавом да прозори на авиону треба да се отворе већ је по принципу Џорџа Буша већ заузео непријатељски став према Руској Федерацији. Ромни је оптужио Обаму да се понео “кукавички” јер је одустао од антиракетног штита. Ромни је такође изјавио да ће бити мање “флексибилан” према Русији него што је то био Барак Обама. Овакве изјаве наравно изазвале су реакцију Русије. Дмитриј Песков, портпарол председника Владимира Путина, изјавио је да су “недопустиве” претње изборног кандидата Мита Ромнија и да су “Москва и Вашингтон више пута истакли на различитим нивоима... да је недопустиво да билатерални односи постану жртве и таоци предизборних кампања”.[3]

Ромни је већ чини се заузео став према Блиском истоку и према питању палестинског проблема. Он је на донаторској конференцији на Флориди рекао да Палестинци немају интерес за мир са Израелом. Осим тога он је изјавио да су Палестинци „посвећени уништењу и елиминацији Израела”. Ромни је рекао како његова администрација неће бити посвећена постизању решења за мир на Блиском истоку зато што су “лоши” изгледи за дводржавно решење. Главни палестински преговарач Саеб Ерекат казао је да је Ромни погрешио што их је осудио да не теже миру. “Нико не очекује да постигне више миром с Израелом него Палестинци и нико неће изгубити више у недостатку мира него Палестинци”, рекао је Ерекат Ројтерсу, нагласивши да “само они који желе да се одржи израелска окупација тврде да Палестинци нису заинтересовани за мир”.[4]

У сваком случају оправдани су страхови свих оних који се боје да ће Ромни, уколико буде победио на изборима, наставити тамо где је Џорџ Буш стао. Ромни својим изјавама даје за право да се поново прибојавамо непредвидљиве Америке у међународним односима. Остаје нам да се надамо да радикално настројена струја у Америци ипак неће победити и да ће Америка бити одговорна у међународној политици што свакако није била за време владавине Џорџ Буша. Сједињене Државе, то је познато, не мењају превише своју спољну политику без обзира на то ко је на власти, али је администрација председника Обаме макар декларативно настојала да ублажи бројне конфликте у савременом свету. Како ће свет изгледати умногоме зависи од исхода америчких председничких избора у новембру месецу.