Прво нас је најавом контратужбе посвађао са Хрватском, а сада ово. Не само што је посвађао наша два братска народа него нас је сада посвађао и са остатком слободољубивог света. Недопустиво. Зар тако да вратимо доброчинство? Какав смо ми то народ?

Нисмо ваљда толико луди и бестидни да Косово прогласимо непотребним баластом или теретом кога треба што пре да се отарасимо, да га што пре дамо својим непријатељима, а да бисмо  почели „да живимо пуним плућима и без обавеза“?!

Ово не треба схватити као покушај сатанизације било кога, а поготово не као спиновање политичке сцене, али је несумњиво да свака власт, па и ова европска, на одређена мјеста поставља компромитованељуде слабог карактера, које може по потреби уцјењивати.

Да ли су то само чланови Младе Босне (Срби, Хрвати и Муслимани-састав организације није ни Титова историографија оспоравала) били незадовољни у тој идиличној и савршеној царевини, коју многи данас сматрају претечом Европске уније, и првом правом мултиетничком творевином у Европи? Наравно да не!

Намера власти је да уколико колективно краткорочно памћење у Срба не омогући успех референдума о приступању НАТО, у тај савез уведе Србију једноставном, демократском процедуром – одлуком Скупштине, актом владе или указом председника.

Ако би дошло до тога да Италија и Шпанија напусте еврозону, оне би вероватно такође и престале да исплаћују своја спољна дуговања. То би вероватно узроковало колапс европског финансијског система, што би на крају утицало и на Италију и Шпанију. 

За Косово се каже да је колевка српства, да је света земља, да је, како је то рекао један песник, најскупља српска реч? Зашто Косово има митски значај за Србе? Какву је улогу имао косовски мит у обликовању националног идентитета српског народа?

Пројекат Евроазијске уније ће сасвим сигурно бити једна од главних идеолошких визија садашњег мандата Путина, а Русија ће, поред простора бившег Совјетског Савеза, тежиште своје спољне политике пренети и на Кину и Индију.

Реч је о генералној амбицији ДС-а да око себе окупи све проевропске снаге у Србији. Колико видим, од мањинских заједница само смо још ми остали на ногама. Сви остали или су се утопили, или су на тако кратком ланцу према Демократској странци да ни главу не могу да дигну.

Либерализам је пожељан, али само под условом да нама(Западу) гарантује профит. Слободна конкуренција на тржишту не само да је добра, него и обавезна, али под условом да друге економије, сем западних, из разноразних разлога немају приступ том тржишту.