Докази су неумољиви да Вашингтон има Русију и Кину на мети. Да ли је циљ да се униште обе земље, или само да им се осујети свака могућност супротстављања хегемонији Вашингтона, није јасно. 

Лидерство САД на Балкану у овом се тренутку своди на намеру Вашингтона да дисциплинује балканске земље без трупа и без пара, користећи ЕУ наизменично као штап и шаргарепу. Читалац ће рећи да је смешно да Америка земљама европског континента нуди улазак у Европску унију.

Док са једне стране западни званичници и медији отворено говоре о недемократичности, бруталности и злоделима Асадове власти, са друге стране мало се говори о томе ко су противници Асаду окупљени у Сиријском националном савету и шта су њихови циљеви.

Претпостављао сам да ће се нешто слично овоме десити још од када се у Србији организовао отпор ”војвођанском” сепаратизму. Tешко ми је да проценим до које мере је инцијатива НСПМ довела до краха Статута, али по количини витриола која се потом сручила на НСПМ рекао бих да је била одлучујућа.

Шансе да Британија изађе из ЕУ током неколико следећих година су веће него икада. Пре свега, Британија се никада није заљубљивала у Европу, и на првом месту је меркала трошкове насупрот економским користима.

Одлука МСП није обавезујућа. Ако пресуди да је независност Косова противна међународном праву, ми нећемо мењати свој став. Ако пресуди у корист независног Косова, очекујемо да Србија неће мењати свој став.

Изгледа да Бруно Векарић чита понешто од одлука Међународног суда правде и резолуција Европског парламента. Али је још изгледније да не чита домаће правне прописе. На пример, Устав Републике Србије.

Бора је био дипломата врхунског домета. Могао је то бити, пре свега, зато што је, као правник и аналитичар, добро прознавао суштину дрштвених и политичких процеса, зато што је познавао циљеве и могућности како своје земље тако и земље слуижбовања и што је био у стању да реално сагледа могућности за сарадњу.

Укупно, људи које је Чедомир Јовановић увредио, нападајући њихову религију, њихове институције и њихову државу, има на милионе. Мада дефиниција говора мржње варира од правног система до правног система, тешко је и замислити другу квалификацију за речи које је употребио Јовановић, и нарочито њихов смисао.

Народ, у потпуности слуђен актуелним дешавањима, гледа у неверици како се врши примопредаја власти, уз пуно међусобних, чак и нескривених смешака и намигивања, па чак и јавних међусобних очијукања у стилу “могли би и заједно да владамо”, уз крајњи закључак “нека, рано је, има времена, следећи пут”!