Политички живот | |||
Топли таблоидни зец за синдикалне вође - принцип је исти, само се мета мења |
субота, 19. јул 2014. | |
Када су најавили протесте радника због измена закона о раду и пензијском осигурању, синдикалне вође Љубисав Орбовић (Савез самосталних синдиката Србије) и Бранислав Чанак (УГС Независност) нису силазили с насловних страна режимских таблоида. Данима се спроводило њихово блаћење у Информеру, Куриру и Алоу, које је очигледно оркестрирано из једног кабинета. Ко је веровао овим таблоидима, очекивао је да ће синдикални двојац и лидер ДС Бојан Пајтић, који је јавно подржао протесте синдиката, блокирати пруге и аутопутеве, бацати молотовљеве коктеле, приредити Србији „грчки сценарио“ и крвопролиће, срушити и Владу и државу... Уз то, читали смо и да су лопови, расипници, тајкуни, простачине и тако редом. Најпре Курир и Информер, након најаве синдиката да ће организовати протесте, у понедељак објављују готово идентичне текстове о плати Љубисава Орбовића, с тим што први лист тврди да Орбовић зарађује 340 хиљада динара, а други 500 хиљада. Истог дана, Орбовић је мета и у Алоу: „Тајкун глуми радничку мајку“ у којем се наводи да је његов синдикат парама радника изградио хотел вредан више од милион евра у Врњачкој бањи. Наредног дана, Информер и Ало објављују исте текстове, како Орбовић и Чанак крију своје зараде и имовину. У среду се хајка наставља, па је у Алоу главна најава на насловној: „Бахата простачина Орбовић показао средњи прст“, у Информеру: „Чанак, Орбовић и Пајтић хоће грчки сценарио“. У четвртак, за када је заказан генерални штрајк радника, Информер пише „Банда руши државу“, Курир „Орбовић од радника узима 1,2 милијарде“ и понавља причу коју је Ало претходно објавио о изградњи хотела у Врњачкој бањи. У Алоу на дан најављених протеста на насловној опет Орбовић - „Отео стан од радника“. Зараде и имовина синдикалних вођа, али и њихов учинак на заштити права радника, свакако треба да буду предмет интересовања медија, али овонедељно блаћење било је, најблаже речено, тенденциозно. Тих прича да се нису успротивили изменама закона о раду никада не би ни било у поменутим листовима, јер они до тога нису дошли због истраживања и новинарске знатижеље, већ зато што су све ове садржине стигле на редакцијске мејлове из једног кабинета. Актуелни напади инструирани су с једном једином намером – да осујете радничке протесте, због страха власти од социјалних немира. И у томе су и успели – генерални протест у четвртак није био масован, окупило се до пет хиљада радника, чему је, руку на срце, помогло и саопштење МУП-а да ће снимати учеснике протеста. Пре само неколико месеци, исти тај Орбовић и Чанак били су миљеници таблоида и на њима нису штеђени новинарски ступци када је требало да критикују Радуловићев закон о раду. Тада је то ишло у прилог ономе коме поменути таблоиди беспоговорно служе. Преусмеравање пажње, као основни метод медијске манипулације, овде је одиграло кључну улогу – јавности је скренута пажња са чињеница да измене закона доносе рестриктивне и неповољне одредбе, да се системски закони доносе на пречац, да није испоштована обаеза организовања јавне расправе, да се радници боре за себе, а не за Орбовића, Чанка или Пајтића. Како би се скренула пажња са главне теме, пласира се нова - корупција и неморал вођа синдиката. Синхронизованим блаћењем Чанка и Орбовића преко три режимска таблоида, ствара се утисак да цела јавност бруји о томе, да је то главна тема. Долази до замене теза. Све и да су синдикални лидери најгори људи на свету, радници имају право да протестују због својих права. У исту сврху медијске манипулације одиграна је и представа оставке министра Крстића. Он одлази (на место саветника!) јер не може да спроведе жељени циљ, а премијер "меког срца", одбијајући његова наводно драконска решења, скупља поене. Што би рекли СНС ботови – „Свака част премијеру, не да да се узима од народа“. Замајавање оставком и патетичном причом скреће се пажња јавности са непопуларних мера које ће власт спровести, а одржава се рејтинг премијеру. Медијски напади на синдикалне вође уобичајени су облик кампање коју таблоиди спроводе над „жртвом“. Мета напада се обрађује из дана у дан новим причама које треба да је дискредитују. Таблоиди, као моћно оружје у рукама власти, спремни су да свакоме, ко се усуди да опонира премијеру, приреде „топлог зеца“. |