Изнети подаци одличан су показатељ медијске униформности и грубог фаворизовања СНС, док се одређен простор даје странкама које су чиниле владајућу коалицију. У медијима се толеришу опозиционе странке које заступају наставак евроинтеграција по сваку цену, и које су сасвим спремне да сутра уђу у коалицију са СНС.

Тренутно је БРИК, једнима нада за престанак економске доминације, док другима, представља најозбиљнију претњу да неће више бити могуће извлачити неоколонијалне профите из штампања долара и војне силе.

И сада ја Вама да верујем да нећете прекидати односе са Русијом, а чините све ове ствари, тако сервилно и бедно, не би сте ли себе „убедили“ како већ почињете да по спољној политици личите на чланицу европске уније! Имамо спољну политику бедну, као Костарика, Белизе и Буркина Фасо заједно!

Очигледно је да су наши тајкуни отворено изашли на политичку сцену са захтевом да се економска политика креира у складу са њиховим интересима. Структура моћи у нашем друштву је у потпуности огољена и јасно је да се већина одлука доноси ван надлежних институција.

Српска радикална странка је против уласка Србије у Европску унију зато што нас то води у пропаст и залажемо се за евроазијске интеграције. Ми српски радикали се боримо за што чвршћу интеграцију са Руском Федерацијом зато што су нам то прави пријатељи који штите српске националне интересе. 

На Западу се помињу затегнути односи између Пољске и Руске Федерације који су почели да се стабилизују након што је премијер Владимир Путин постао први руски званичник који се придружио пољским званичницима у обележавању масакра у Катинској шуми.

Дакле, не постоји ниједан ваљан аргумент којим би се могло оспорити настојање да се Статут АП Војводине усклади са уставним решењима. Уосталом, такав епилог неминовна је последица одлуке Уставног суда који је утврдио неуставност кључних одредби Статута.

Правовремена реакција РТС-а је, могло би се рећи,  спасла Илића приватне тужбе, јер је, како је рекла Јелена Триван, „после саопштења РТС-а постало јасно да то није спор између Велимира Илића и ње него да је то питање за државне органе“.

Разуме се да странке морају да представе своје програме бирачима, али под „кампањом“ више подразумевам оно са чиме већина грађана углавном има много више контакта од тога да једноставно добију образложења о детаљима из програма.

Најзначајнија тековина догађаја у Кригизији, која баца додатно светло на савремено „друштво Светске кризе“ јесте да наизглед није исцрпљена могућност народног деловања у политици.