Залагања госпође Санде Рашковић Ивић г. Шешељ потпуно неосновано назива лажним, па се поставља питање како ће г. Шешељ хипотетична будућа Вучићева залагања за Русију а против ЕУ- прогласити искреним, после свих Вучићевих "превара и издаја", да цитирам г. Шешеља?

Недостатак реакције надлежних органа изненадио је можда Африканце, али не и многе од нас који видимо да је Србија дефинитивно подељена на грађане првог и другог реда, у коме самозвана и самоизабрана политичка „аристократија" неким људима даје мање, а некима више права.

Американци су спремни да ратују против Русије, до последњег Украјинца. Украјина је инструмент Америке и запада, захваљујући издајничким режимима у Кијеву. Украјином влада пронацистичка опција, која своје упориште има на крајњем западу око Љвова и провинцијама, које с њим граниче.

Сигуран сам да су Руси, па и Кинези ово пренели Гадафију и понудили му избор између вета са неограниченом сахарском олујом (као већег зла) и резолуције која ипак ограничава оружане активности Империје (као мањег зла).

Војислав Шешељ се, исто тако добровољно пријавио у Хашки притвор, одакле су такође постојала редовна телевизијска укључења, али знатно ређа од оног у којима су гостовале Станија и Сораја! Такође, и Шешељ је повремено покушавао уз досетке да покаже јавности ко је главни у Хашком суду, и да га победи! 

Путин се непланирано дуго задржао у разговору са Тадићем, а детаље ћемо, нажалост, тешко сазнати. Сигурно је да је дошао са неколико интересантних предлога, такође, сигурно да све не тече баш глатко, чим је убеђивање (једне или друге стране) трајало тако дуго.

С обзиром на ово чини се да је Шешељева тактика која ставља нагласак на фронтални напад на Николића, а не Вучића, смислена и оправдана. Тиме би Шешељ могао да постигне два циља, уз тактичко избегавање отварања фронта спрам Вучића који је тренутно свакако најјачи играч од све тројице.

Пуна истина ће се, наравно, сазнати тек кад све прође и кад буде касно, као и у случају Косова и Метохије. Јер кога је данас брига што су тамо „жртве хуманитарне катастрофе“ у слободно време помало вежбале хирургију и вадиле Србима органе.

Серија успеха сиријске војске у 2013. години су резултат темељне и систематске промене стратегије Асадових генерала. Крајем 2012. године, многи аналитичари су очекивали релативно брзи пад Алепа и Дамаска и следствени „одлазак са власти“ сиријског председника Башара ел-Асада и његове БААС партије.

Са Турском која говори Албанији, Косову и Босни и Херцеговини да представљају централни део њене сфере утицаја и са Русијом која даје новац и подржава Србију и Србе у Босни – изненада се добија алтернатива дугом и мучном процесу приступања ЕУ.