Уочи Другог светског рата кримски Татари су чинили мање од петине становништва Крима: у 1939. било их је 218 хиљада од укупно 1.126 хиљада житеља полуострва. Државни језици Кримске АССР били су руски и татарски. Административна подела аутономсне републике заснивала се на националном принципу.

„Квалитет“ коментара није само проблем НСПМ, већ и интернета уопште. Анонимност их ослобађа страха од одговорности, а теоретски неограничена публика пружа прилику да „и они буду неко“. А најлакше је „бити неко“ пљувањем по бољима од себе.

Волео бих да знам шта западни политичари имају на уму: деловање неке пете колоне – разних „национал-издајника” – или рачунају да могу погоршати социјално-економско стање Русије и тим самим испровоцирати незадовољство људи?

Oџачких 9,2 одсто ДСС-а, осим што је подвиг, јесте, вероватно, и тачка вододелница између две епохе ове партије. Између епохе летаргије, изолационизма, самодовољности, аутизма, мрзовољности и инертности, и, изненада указане, а последње, шансе.

Али изнад и пре свега потребно је разумети структуру догађања у Кијеву и далекосежне последице које произилазе из чињенице да је гола сила узурпирала власт – и да је ту понајмање реч о аутентичном догађању народа.

Сматрам неприродним и историјски потпуно неоснованим да српски народ у Црној Гори добије третман националне мањине, јер су Срби у Црној Гори аутохтони и учествовали су у њеној целокупној историји и стварању.

Развој ситуације не обећава ништа добро у наредном периоду, Запад је загризао и неће попустити. Догађаји се развијају великом брзином, што отежава праћење и реално процењивање ситуације на терену. Много је страница написано о међусобној економској зависности ЕУ и Русије и коме би економске санкције нанеле више штете.

Жао ми је што у политици Србије траје та инерција односа према суседима. Из разговора са државницима региона, нигде нисам препознао намеру да се води политика на штету Србије.

Уочи референдума, огласио се нови лидер на Криму Сергеј Аксјонов који каже да после референдума на полуострву неће бити никакве реприватизације. Ако се бирачи изјасне за припајање Русији, сваки грађанин ће сам одлучивати да ли ће задрзати украјински или тражити руски пасош. 

Најпозитивнију поруку Београд би послао уколико би се усвојила само једна резолуција која експлицитно осуђује само геноцид у Сребреници. Овај злочин мора заузети посебно место у колективном памћењу народа бивше Југославије.