Шта ће избори донети Украјини, или паралеле између Кијева и Београда

Неколико десетина мртвих у сукобима између полиције и наоружаних “демонстраната” биланс je крваве драме на главном тргу Кијева - тргу Мајдан. Председник Украјине Виктор Јанукович постигао је споразум о прекиду насиља, које је узело готово стотину живота. Споразум укључује и превремене изборе.

ЕУ и САД су директно покушале да изврше државни удар и да преко опозиционих лидера свргну легално изабраног председника Виктора Јануковича, који је, како је познато, проруски оријентисан. Опозиција је ангажовала терористе који су се наоружали и који су пуцали на полицију на главном кијевском тргу. У опцији је био и грађански рат, као и подела земље, који су, срећом, сада избегнути. Али шта после? Шта ће овај споразум донети украјинском народу?

Као прво, Европска унија и САД желе да Украјина постане њихова марионета, као што је случај са свим околним земљама, укључујући и Србију. Чим се у некој земљи јави проруски оријентисана струја, одмах се генеришу прозападни елементи како би спречили да се земља окрене Русији. Запад по сваку цену хоће да спречи стварање Евроазијске уније. У том погледу велики део посла је већ обављен. Србија и Украјина су испале из игре. Што се тиче Украјине, барем засад. Запад се, поред тога, свети Русији због дипломатског пораза у Сирији. Украјина се налази на прагу Русије и уколико она уђе у ЕУ и касније сигурно у НАТО, испуниће се план западних стратега о окруживању Русије.

Превремени избори у Украјини ће бити велика прилика за западно оријентисане националисте да се дочепају власти. ЕУ ће сигурно вршити огроман притисак на Јануковича током избора. Могући су различити сценарији, али никако не би смела да победи проруска струја. Све је већ унапред испланирано, као што је било и у Србији 2000. године. Уколико Јанукович, којим случајем, добије на изборима, онда ће се опозиционари ујединити и оптужиће га за крађу избора, што ће довести до новог крвопролића. Америка и Европска унија, које делују потпуно здружено, свим ће снагама покушати да Украјину одвоје од Русије.

Ово је уобичајен метод Запада - подривање стабилности једне земље све док на власт не дођу послушници који ће испуњавати сваку жељу својих господара из Брисела и Вашингтона. Уколико у Украјини на изборима победе опозициони лидери, крађом гласова, све су опције отворене, па и опција поделе Украјине на западни националистички и Западу окренути део, и на источни, проруски регион који је главно упориште председника Јануковича и његове Партије региона. Подела Украјине је увек била опција. Међутим, Запад ће желети цео плен јер им је потребна једна од највећих житница Европе. ЕУ је у кризи и као један огромни империјалистички паразит жели да се прошири на новог домаћина.

Грађани Украјине су у заблуди. ЕУ им неће донети бољи живот него што би га имали као грађани земље која је чланица Евроазијске уније. Напротив. Међутим, чини се да прозападно оријентисаним грађанима Украјине, који су уз то и велики националисти, и није битан бољи живот већ само чињеница да не буду у савезу са Русијом коју толико презиру. Не смемо заборавити, јединице СС трупа нацистичке Немачке су у Другом светском рату попуњаване и људством из западне Украјине које је жарко желело да се бори против Русије. Дакле, Европска унија и Америка играју на карту мржње која постоји у западном делу Украјине и у срцима прозападно оријентисаних Украјинаца.

Слично је стање и у Србији која хрли ка Западу без икакве резерве. Власт Србије је купљена и сада само извршава интересе Запада. Александар Вучић је чак у интервју за Си-Ен-ЕН изјавио да је ситуација у Украјини “разлог што се власт у Србији труди да испуни све циљеве које је зацртала”. [1] Ово је веома чудна изјава зато што се између редова може прочитати да се власт у Србији труди да испуни све циљеве које је ЕУ зацртала како и Србију не би снашло оно што је снашло и Украјину. Вучић се заправо није ни трудио да сакрије шта је његов политички циљ откад је са Николићем разбио најјачу опозициону странку у Србији.

Тиха претња ЕУ и Америке је над свима нама, па и над злосрећним Украјинцима који тек треба да доживе нашу судбину. Међутим, много је Украјинаца који и поред свега нису за Запад и који су оријентисани ка Русији. Сви западни медији, па они и наши, а нарочито Б92, преносили су изјаве само две стране које су умешане у конфликт. Могли смо да приметимо с једне стране полицију, а са друге стране терористе који покушавају да изврше револуцију у Украјини. Нигде нисмо могли да видимо грађане Украјине да дају своје мишљење. Народ се обично у таквим ситуацијама ништа и не пита.

Овај споразум је пораз Јануковича и његове Партије региона јер иде на изборе које ни у једном случају не може добити, без обзира на стварни исход. Уколико победи, поново ће се суочити са оружаним сукобима који ће овога пута можда прерасти у грађански рат! ЕУ и САД су све планирале само како би отргле Украјину од Русије.

Украјина је била једна од важнијих земаља у бившем СССР-у поред Русије - како војно, тако и економски. Питање је какво је расположење унутар велике и добро наоружане украјинске армије. Уколико дође до поделе земље после избора, што је такође веома вероватно, питање је како ће се украјинска армија поделити, што опет може довести до непредвидљивог грађанског рата. Овим споразумом опасност од грађанског рата није потпуно отклоњена, већ је само одложена.

Уколико на изборима победе прозападно оријентисане странке које ће сигурно образовати коалицију, сасвим је могуће да источни део Украјине прогласи независност и да се чак припоји Русији. Све су ово делови сложене слагалице која се зове украјинска криза. Можда је Обама био у праву када је Владимиру Путину поручио да ово није још једна од хладноратовских шаховских партија, али Америка је та која ипак повлачи потезе у Украјини. Америци је веома важно да Украјина буде окренута западу јер на тај начин, када сутра ова земља уђе у НАТО, Русија ће бити ослабљена. Трајни амерички циљ је да све земље бившег СССР-а буду ван политичког домашаја Русије, јер стратешким опкољавањем Русија може само да изгуби.

Још један важан фактор на који играју западне силе и због кога задовољно трљају руке је хипотетички грађански рат који смо помињали. У случају евентуалног грађанског рата који би уследио после избора, уколико Јанукович буде победио и не буде желео да преда власт, Запад је опет на великом добитку. Као прво страдаће Словени, као друго Украјина ће катастрофално назадовати и као треће - и најважније - уколико до грађанског рата и дође, тешко да ће руска армија остати по страни. Она ће морати да интервенише како би заштитила животе својих грађана, Руса који живе у Украјини, а тек онда се будућем страшном рату не види крај. Такав рат би значајно ослабио Русију, поготово уколико би украјинска армија стала на страну опозиције. У сваком случају, Русија губи. Освета за Сирију је потпуна.

Пошто избори нису ни близу тога да представљају крај кризе, јер је непредвидиво шта ће уследити после, Украјина ће и даље бити растргнута на две стране. Међутим, за нешто ће морати да се пита и Русија. Владимир Путин сигурно неће пасивно посматрати како на изборима губи Јанукович. Москва ће морати виртуозном дипломатијом, као и у случају Сирије, да се довија како би спречила горенаведене сценарије, јер она није Србија и њена геостратешка важност за Русију је далеко већа.