Питање је времена када ће споразуми постати превазиђени, односно када њихова снага нестаје јер је реалност на терену постала потпуно другачија, док услови који су довели до компромиса више не постоје.

Приступни преговори би могли почети 2012. и бити закључени 2016, уз стварни улазак у ЕУ тек 2018. Међутим, узимајући у обзир вероватне компликације на које ће се успут наићи, реалнија претпоставка је 2020. година.

Готово је сигурно да евроатланска дружина неће одустати од своје политке према Украјини. Много је уложено труда и капацитета да би се одустало. Неће се одрећи Украјине као полигона за рушење нарастајуће руске моћи. Вашингтон и Брисел уједињени су у својим ставовима према украјинској кризи.

На митингу Јануковичевих присталица један од говорника подсетио је на епилог америчких избора: "Када је Обама победио, Мекејн се није понашао као политичар, већ као државник. Признао је пораз и повукао се. То треба да уради и Јулија Тимошенко."

Владимир Путин је и овога пута показао да је бар за главу виши од свих конкурената на светској политичкој сцени. Заправо да по способности, знању, политичком образовању, добрим намерама и реалном гледању на догађаје на међународној сцени- нема конкурената.

Закључио сам да је Јасеновац био много страшнији логор смрти него Аушвиц у окупираној Пољској, то највеће нацистичко стратиште. Поређења не значе да Немци нису били свирепи ако тиме нису реметили индустријско убијање.

Ономе ко није разумео Волфовицеву доктрину остаје само да се чуди што је и Владимир Владимирович Путин у галерији Стејт департмента добио место новог Хитлера. Овакво поређење, међутим, није ново и не представља изузетак, већ је пре правило и спада у уобичајене метафоре америчких државника и председника.

Која је то светска сила и ЕУ захтевала од српске владе такву ризичну, расколну, краткоумну националну и државну политику? Ако јесте, у шта не верујем, нека се то јавно саопшти да се овако полуписмени и лаковерни више не свађамо.

„Већина Немаца жели да разуме руску страну ствари“, каже Јерг Баберовски, истакнути професор источноевропске историје на Берлинском Хумболдт Универзитету. Историчар Штефан Плагенборг са универзитета Рур у Бохуму описао је сентименталан однос између Немаца и Руса као „неизмерну љубав“. Али како ова веза још увек постоји после два светска рата?

Агресија 1999. године, манифестована у бомбардовањима целе Србије, оставила је у душама људи дубок траг. Свака српска породица има своје мишљење о НАТО. Патријарх Иринеј је лепо рекао: ”За ово питање треба имати мишљење целог народа”.