Првој групи не треба ништа посебно објашњавати зато што су то углавном људи који веома добро познају систем у Србији. Не само тренутно владајући, него и стварну суштину и проблеме сваког већег система, имају упоредна знања и сасвим су способни да сагледају све замке суштински владајућег страног интереса у Србији.

Министарство спољних послова позвало је отправника послова либијске амбасаде и замолило га да помогне у прибављању информација о петорици Срба, наводно ухапшених код Триполија. Али није дошло ни до каквог конкретног одговора.

Да парадокс буде већи и он и његови министри непрестано тврде да се ради о најстабилнијој и најреформскијој Влади у региону, а онда нам се демонстрира права показна полицијско- политичка вежба која треба да служи спречавању државног удара који се креира на страницама Курира.

Политичари у Вашингтону треба да погледају стварности у очи јер је свет ушао у нову епоху коју стручњаци већ називају „постамеричком”. Шта то практично значи?

Председник своје неулагање вета правда „због краткоће времена које сам имао да проценим уставност” и жељом да  „одлуку о уставности Закона препустим Уставном суду”. 

Станко Суботић је оптужио Тадића да је, зарад интереса Мишковића, Бека и још неких људи из свог окружења одлучио да своју функцију злоупотреби због обрачуна с њим, јер су га „Беко и Мишковић убедили да је опасан за њега и да по сваку цену треба да га униште“.

Да ли се нешто позитивно може научити из либијског искуства? Захтеви за грађанским, политичким и економским правима, који су били у фокусу арапског пролећа, не значе ништа без националне државе која ће их гарантовати, у супротном националисти ће се наћи у држави секташког, регионалног и етничког феуда.

Дугујем извињење онима који се на НСПМ оглашавају смисленим и конструктивним запажањима, што сам њихове коментаре прешироком генерализацијом стрпао у категорију „е-ђубрета“. Али нисам сасвим убеђен да сам погрешио генералном осудом коментара на интернету. Изузеци само потврђују правило.

Западни партнери су ,,прешли црту’’, понашали се грубо, неодговорно и непрофесионално, а главни носиоци преврата у Украјини су националисти, русофоби и екстремисти који сада одређују живот у тој земљи.

На делу је покушај релативизовања догађаја. Међутим, односи унутар Европе се по том питању кристализују и Србија неће моћи да избегне неке своје обавезе. Не само за нас, него и за Европу је веома важно да Србија донесе Резолуцију о Сребреници.