Јасно је да је "сребренички геноцид", односно почињени злочин над Муслиманима потребан "међународној – НАТО – заједници" како би оправдала бомбардирање српских подручја у БиХ и Југославији/Србији и како би се одужила исламском свијету за над њим почињене злочине на Блиском и Средњем истоку.

Због свега овога, оне земље Европске уније које себе сматрају ,,газдама’’, старијим и успешнијим, гледају на новајлије из источних земаља као на бедне рођаке које за сада треба држати на грбачи. Али у коначном свођењу рачуна, гледано у геополитичком смислу, ,,газде’’ ће ипак бити на добитку.

Можемо ли наставити да дозвољавамо производњу вакцина организацијама чији је циљ да зараде што је више могуће? Зар није производња вакцина нешто што државе морају контролисати? Због тога треба напустити систем патентирања вакцина.

Јанукович је наставио да тражи баланс у односу на придруживање ЕУ и са друге стране Царинској унији, а тек када је ова прва опција била скончана са изузетно неприхватљивим последицама по економију и позицију Украјине, он се у новембру одмакао и нешто више определио за сарадњу са Русијом.

Косово је парче земљишта. Земљиште је неутралан појам. Квалификације као `свето` и `историјско` су глупости. Мислите ли да земљиште Косова зна ко по њему хода? Да каже: `Не могу ми по леђима ходати Албанци, него само Срби`“.

Јасна је повезаност свеопште борбе за ресурсе широм планете и догађаја на Блиском истоку, а понајвише у Сирији, земљи потонулој у сурови рат чији ће исход по много чему бити пресудан не само по будућност Блиског истока.

Мој циљ је да легализујем право Републике Српске да искаже своју вољу. Сада је сасвим јасно да је Бошњацима приликом потписивања Дејтонског споразума речено: ви само потпишите, а ми ћемо учинити све да РС одузмемо овлашћења и да Босна буде централизована!

Огромна већина медија на Западу извештавала су злонамерно о церемонији отварања игара у Сочију. Непристрани, објективни посматрач могао је мало да сазна о Зимским олимпијским играма у Сочију, и уопште о Русији, а много о њима, о Западу и њиховој патолошкој мржњи према руском народу и Русији.

Пунолетна РС данас се налази пред новим, пресудним искушењима – великим притиском  међународне  заједнице у правцу уставних промена,  уз избегавање дијалога разједињених  бошњачких лидера са зближеним политичким представницима Срба и Хрвата.

Сејање семена раздора између грађана Украјине који говоре украјински и руски је веома тежак али остварљив задатак што су догађаји из протеклих 10 година показали. “Наранџаста влада” Јушченка и Тимошенкове исто као и Јануковичев покушај да удовољи локалним националистима много су допринели процесу раздора.