Ponavlja se u beskraj priča o Srbima kao agresorima, etničkim čistačima, neizlečivim nacionalistima, glavnom faktoru razbijanja Jugoslavije. Ni sadašnja proevropska vlada nije pošteđena najtežih optužbi za oživljavanje velikosrpskog nacionalizma.

 Sama činjenica da smo toliko obaveštajno zanimljivi i ispresecani špijunima iz preko 50 država, da na tim poslovima radi najmanje oko 3.000 sitnijih i krupnijih špijuna, je signal za ozbiljnu analizu i akciju, kao i preduzimanje hitnih i efikasnih kontraobaveštajnih mera

Lakše je pronaći naftu u centru Beograda nego koliko su iznosile zlatne rezerve SFRJ. Komunistička Jugoslavija je veoma brzo povratila oko 50 tona zlata ali se ne zna šta se desilo sa zlatom koje je Kraljevina imala u bankama u SAD.

Svetska ekonomska kriza svakako je ugrozila, pa možda i uništila, japije koji su osamdesetih harali njujorškim Volstritom i londonskim Sitijem. Bili su moćni i bogati, a sada im mnogi predviđaju krah.

Propadanje i pljačkanje Srbije u prethodnom periodu, nije bilo moguće izvršiti bez saučesnika u pravosuđu. Pravosuđe deli sudbinu ostatka Srbije – okupirane zemlje uništenog sistema. Da bi izgradili sistem moramo da se oslobodimo okupacije i uvedemo odgovornost. 

Da je zaista demokrata kakav želi da se prikaže, sačekao bi kraj svog predsedničkog mandata nakon čega se ne bi kandidovao i ispoštovao Ustav i praksu u demokratskom svetu. Umesto toga, on je „skratio mandat“, kandidovao se i treći put, i ispao dvostruki gubitnik. 

Prikaz knjige: Zoran Panović, Holding Srbija, "Službeni glasnik", Beograd 2008, str. 184.

Hajka na „nepodobne“ je nastavljena koliko istog dana a meta je bio Đorđe Vukadinović, te je bivšoj predsednici Sandi Rašković-Ivić dat urgentan zadatak od strane predsedništva da se Đorđe izbaci iz poslaničkog kluba

U ovom slučaju sudbina se našalila sa nekadašnjim odlučnim i nepomirljivim neprijateljima “kulaka” i raznih kapitalista i fabrikanata, “zlotvora” i eksploatatora radnika i seljaka. Oni su postali vlasnici nepokretne i pokretne imovine.

Kad se na jednom mestu sakupe Đorđe Balašević, hrvatska koncertna publika i dijalektologija, eto ršuma. Srbi opet moraju ispasti krivi ama baš za sve pod kapom nebeskom.