Pokušaću da pokažem da ekonomska politika koja se kod nas vodi od 2000. godine ne može da nas spremi za ravnopravno članstvo, te da je kao takva protivna svojim proklamovanim ciljevima. Ako je tako, nameće se pitanje kako je moguće da tako jednu opštu zabludu niko ne želi da vidi, niti je javno žigoše.

Koliko god bilo loše stanje ljudskih prava pod Gadafijem, postalo je lošije od trenutka kada ga je NATO uklonio. Momentalno nakon preuzimanja vlasti, pobunjenici su počinili čitav niz ubistava iz osvete, kao dodatak torturi, prebijanjima i arbitrarnom zadržavanju hiljada ljudi osumnjičenih da su Gadafijeve pristalice.

Čini se da se u današnjem postmodernom dobu jedino nenasilnim i sofisticiranim oblicima otpora može nauditi vladavini sofisticiranog nasilja.

 Dakle Demokratska stranka Srbije jeste stavljena u funkciju zapadnih interesa (iako Vrzić tvrdi suprotno), ali preko vladajućih struktura SNS, koje su realizovale mnogobrojne obaveze preuzete od Vašingtona i Brisela. Zbog toga, DSS neće moći da doživi sudbinu SPO-a, i da se večito kači u vozove, jer SPO ipak ima direktnu podršku od zapada. Više je verovatno da će DSS podeliti sudbinu drugih partija Vučićeva opozicija, i da će na nekim narednim izborima ostvariti rezultat ravan statističkoj grešci.

Ljudi koji rade u BIA, policiji i tužilaštvu ne razlikuju se od ljudi koji rade u srpskom fudbalu. Od njih ne možemo očekivati da to urade. Pošto BIA, policija i tužilaštvo nisu u stanju da reše probleme u fudbalskom savezu, kako od njih očekivati da reše probleme u privatizaciji?

Houpujem da ćete prepoznati moje težnje i suportovati napor na ostvarivanju moje mišn, koja za cilj hevuje napredak i brže ostvarivanje Serbian nešnal intrestsa na fildsovima integracije, globalizacije, denacionalizacije, denacifikacije... end so on.

Prognoza je još jednostavnija: biće sve više korisnika narodne kuhinje – bogatima se tako može, država ne postoji zbog naroda, ograničavanja vlasti i davanja prava građanima, već zbog krupnog kapitala.

Izgleda da živimo u, skoro neprozirnom i za same aktere, matriksu privida – privida da su intelektualci prevazišli svoju ideološku ulogu, privida da više nema ideologije, laži vlasti da se ne meša u ovaj javni prostor.

Vlasti u Prištini  su nakon potpisivanja međunarodnog ugovora sa Beogradom  koji im je omogućio jednostrano preuzimanje carinskih, političko/izbornih, policijskih i pravosudnih nadležnosti na  severu Kosova, donele pravni akt koji je u skladu sa primenom i duhom tog  Briselskog sporazuma