Ovih dana, priča o zaglupljivanju pravoslavnih devojčica ponovo je aktuelizovana u okviru rasprave o zakonu o diskriminaciji, pa su „sočni detalji“ iz knjige prepričavani na stranicama Borbe, kao dokaz da pravoslavna crkva tretira žene kao „niža bića“.

Rušenje ruskog aviona posle pariškog masakra, kada i sama Rusija očekuje promjenu stava Zapada prema ID, jeste idealan momenat koji sam Erdogan ne propušta.

Film počinje obraćanjem Alekse Vukovića siročetu Manetu, u kojem tvrdi da Srbi i nisu zaslužili svetlo (jer neprestano psuju Sunce), a završava se Manetovom rečenicom: „Mene je deda naučio da hodam po mraku“, posle koje se pojavljuje natpis: „I tako kroz ceo 20. vek“.

„Šef srpske diplomatije Ivica Dačić morao je ranije dobro da razmisli pre nego što je, kao premijer, stavio potpis na Briselski sporazum, čije su posledice katastrofalne, jer je njime ugasio sve srpske institucije na Kosovu i Metohiji.

Koalicija levog centra osvojila je najviše glasova u donjem domu parlamenta, u kome će dobiti i bonus od više od 50 odsto mesta kao najjača partija, dok je na glasanju za Senat osvojila 31,69 odsto glasova.

Današnja kriza je u ogromnoj meri prožeta državnim mešanjem u slobodno tržište, počev od FED, CRA, preko ograničenja gradnje do uloge Fani i Fredi u kreiranju veštačke potražnje za rizičnim kreditima.

Neuspjeh „Arapskog proljeća“ u Siriji je doveo do nužnosti stvaranja takvog udruženja nazvanog ID a kasnije je i Rusija zbog samog stvaranja organizovane terorističke države čiji je slijedeći cilj sama Rusija bila prinuđena da uđe u ovaj sukob.

U nedavnom broju “Vremena” pokrenuta je tema nastave matematike, tj “bauka matematike“. Nažalost, u tekstu je izostao kritički osvrt nad obiljem ukorenjenih predrasuda koje se već duže vreme uzimaju zdravo za gotovo o praktično svakoj diskusiji o obrazovanju.

Problem tzv. Kosova se može „rešiti“ samo i isključivo u diktaturi. A i tada je pitanje da li je to, po formi izdajničko, a po sadržini samouništenje, ostvarivo. Kada bi postojale makar elementarne osnove demokratije u našem javnom prostoru, nikakvo „rešenje“ ne bi bilo moguće, a zagovornici bi bili pohapšeni.

Ovogodišnja žetva bila je problem i za druge zemlje u regionu,  poput Mađarske, Rumunije i Bugarske, a prema nekim procenama samo trećina prošlogodišnjeg kukuruza u Srbiji je bila ispravna, zbog čega je verovatno neko nadležan procenio da je bolje da se rizikuje da se neko razboli nego da lanac proizvodnje dođe na ivicu bankrota.