Понавља се у бескрај прича о Србима као агресорима, етничким чистачима, неизлечивим националистима, главном фактору разбијања Југославије. Ни садашња проевропска влада није поштеђена најтежих оптужби за оживљавање великосрпског национализма.

 Сама чињеница да смо толико обавештајно занимљиви и испресецани шпијунима из преко 50 држава, да на тим пословима ради најмање око 3.000 ситнијих и крупнијих шпијуна, је сигнал за озбиљну анализу и акцију, као и предузимање хитних и ефикасних контраобавештајних мера

Лакше је пронаћи нафту у центру Београда него колико су износиле златне резерве СФРЈ. Комунистичка Југославија је веома брзо повратила око 50 тона злата али се не зна шта се десило са златом које је Краљевина имала у банкама у САД.

Светска економска криза свакако је угрозила, па можда и уништила, јапије који су осамдесетих харали њујоршким Волстритом и лондонским Ситијем. Били су моћни и богати, а сада им многи предвиђају крах.

Пропадање и пљачкање Србије у претходном периоду, није било могуће извршити без саучесника у правосуђу. Правосуђе дели судбину остатка Србије – окупиране земље уништеног система. Да би изградили систем морамо да се ослободимо окупације и уведемо одговорност. 

Да је заиста демократа какав жели да се прикаже, сачекао би крај свог председничког мандата након чега се не би кандидовао и испоштовао Устав и праксу у демократском свету. Уместо тога, он је „скратио мандат“, кандидовао се и трећи пут, и испао двоструки губитник. 

Приказ књиге: Зоран Пановић, Холдинг Србија, "Службени гласник", Београд 2008, стр. 184.

Хајка на „неподобне“ је настављена колико истог дана а мета је био Ђорђе Вукадиновић, те је бившој председници Санди Рашковић-Ивић дат ургентан задатак од стране председништва да се Ђорђе избаци из посланичког клуба

У овом случају судбина се нашалила са некадашњим одлучним и непомирљивим непријатељима “кулака” и разних капиталиста и фабриканата, “злотвора” и експлоататора радника и сељака. Они су постали власници непокретне и покретне имовине.

Кад се на једном месту сакупе Ђорђе Балашевић, хрватска концертна публика и дијалектологија, ето ршума. Срби опет морају испасти криви ама баш за све под капом небеском.